Изложба о борби за ослобођење од Турака у Музеју до половине децембра

Изложба „Срби у Великој источној кризи од 1875. до 1878. године“, уприличена поводом стотину педесете годишњице од почетка ратова за ослобођење и уједињење, отворена је у Музеју „Стара Херцеговина“. Изложбу је приредило Удружење историчара Српске „Милорад Екмечић“, под покровитељством предсједника Републике Српске.

Устанак српског народа у Херцеговини против турске власти, који се касније проширио на цијелу Босну, аутори изложбе, универзитетски професори Боривоје Милошевић и Радован Субић, представили су на 20 информативних паноа.

Фотографије, архивска документа, публикације и исјечци из штампе уврштени у поставку, вриједна су свједочанства борбе Срба за живот у слободи и уједињење са српским кнежевинама Србијом и Црном Гором.

„Борба српског народа за ослобођење и уједињење, што се тиче 19. вијека, почела је у вријеме Првог српског устанка, па се у неколико мање успјешних фаза провукла све до 1875. године када се један оружани инцидент претворио у други у низу херцеговачких устанака који је довео до једне од највећих дипломатских криза у европској историји и то је период Велике источне кризе. У свјетској историји период од 1875. до 1878. представља хронолошку границу након које почиње доба које се завршава 1914. године сарајевским атентатом, након чега почиње потпуно други,  крвавији вијек“, подсјетио је историчар Радован Субић, професор Филозофског факултета у Бањалуци.

Трогодишњи устанак завршен је 1878. године. Вишевјековни сан о слободи није се остварио, а османског окупатора замијенио је аустроугарски.

„Исто као и данас, ово поднебље било је мјесто гдје су велике силе одмјеравале империјалне намјере, па је тежња нашег народа за слободом, економским и друштвеним просперитетом погажена на Берлинском конгресу када су велике силе диктирале услове мира и уједно Србима будућност“, рекао је вршилац дужности директора Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић.

Крвљу „плаћена“ слобода је четири деценије касније, ипак, извојевана.

„Откако постојимо на овим просторима боримо се за властиту слободу, културу и традицију, национално јединство и духовност, а Невесињска пушка је, између осталог, израз таквих напора и тежњи наших предака који једноставно више нису могли да трпе политичку, економску, друштвену потчињеност окупатору. У прилично тешком спољнополитичком моменту су повели велику борбу која се нажалост по њих није успјешно завршила 1878. године, али је покренула један ланац историјских процеса који су окончани 1918. године коначним ослобођењем и уједињењем, истини за вољу не у оквиру српске, већ југословенске државе“, истакао је историчар Боривоје Милошевић, професор Филозофског факултета у Бањалуци.

Посјетиоци Музеја „Стара Херцеговина“ изложбу могу погледати до половине децембра.