Српска национална револуција – наговјештај слободе и уједињења

Стварајући нуклеус државности српска национална револуција била је не само војничка, већ хајдучка, сељачка, вјерска, културна, просвјетна и социјална, истакнуто је у Фочи на предавању „Српска национална револуција од 1804. до 1835. године – узрок, ток и посљедице“. Предавање у Музеју „Стара Херцеговина“ дио је манифестације „Дани Србије у Републици Српској“.

Кустос-историчар Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца Александар Марушић подсјетио је да је борба за ослобођење почела Првим српским устанком на Сретење 1804. године, имала кратку паузу до 1815. године и подизања Другог српског устанка, након чега је услиједио дводеценијски период преговарања, дипломатије и формирања обриса српске државности.

„Послије Сретењског устава и послије Скупштине на Ђурђевдан 1835. године суспендујемо феудализам као друштвени поредак и то је зачетак формирања српске грађанске класе. Језгро српске државности је предодређивало да се и остали дио српског народа на простору Балканског полуострва уједини“, рекао је Марушић.

Крвава борба за коначно ослобођење и уједињење Срба на овим просторима настављена је и деценијама касније.

„Турци напуштају све вароши 1867. године, рачунајући и београдску у тадашњој кнежевини Србији, која 1878. године Берлинским конгресом постаје независна и шири се за још четири округа, да би у ослободилачким ратовима, од оба Балканска, те од 1914. до 1918. године, па под Карађорђевићима у првој Југославији живјело стоодстоно српско становништво“, рекао је Марушић истичући касније догађаје у 20. вијеку као болне по српски народ.

Вршилац дужности директора „Музеја Стара Херцеговина“ Данко Михајловић указао је на период између два Сретења, 15. фебруара, 1804. и 1835. године, као почетак коначног краја ропства под Турцима.

„Знамо да је у том периоду већ постојала искра српске државности, односно српске слободе на простору Црне Горе и брда, али тај је простор био демографски и гографски скучен, што није дозвољавало да се претвори у  српски пијемонт, односно државу која ће извршити процес формирања савремене српске државе“, рекао је Михајловић.

У оквиру „Дана Србије у Републици Српској“ изложбом у  Музеју „Стара Херцеговина“ раније су представљена одликовања династија Обреновић и Карађорђевић, док је у биоскопу Центра за културу и информисање публика имала прилику бесплатно да погледа филмове  „Невесињска пушка“ и „Баук“.