Јунаци Невесињске пушке пред Фочацима до почетка априла

Изложба слика „Невесињска пушка у срцу Херцеговине“ академског сликара из Београда Небојше Ђурановића отворена је у Музеју „Стара Херцеговина“. Посјетиоцима су представљени портрети знаменитих Херцеговаца и Крајишника, одлучних предводника устаника у борби за ослобођење од Турака, као и репродукција историјске композиције „Битка на Муратовици“.

Поставка од седам уља на платну великог формата дио је циклуса „Култура памћења“. Надахнут храброшћу и одлучношћу хероја трогодишњег устанка и каснијих борби за слободу, Ђурановић је портретисао Стојана Ковачевића, Богдана Зимоњића, Мића Љубибратића, Трипка Вукаловића, Пера Тунгуза и Петра Пеција Петровића.

„Што се тиче стилског опредјељења или концепције најбоље би било посјетиоци сами да дођу и погледају, али ако бисмо могли да их заинтересујемо, рећи ћемо да је то поетски реализам, мада је то широк појам. Прије свега, вјерујем у сликарство које надахњује и користио сам све од историјских података да бих што вјерније представио устанике. Размишљао сам како би они жељели да изгледају на платнима, надам се да ће и посјетиоци моћи то да увиде“, рекао је Ђурановић.

Експонате је откупило Министарство културе Србије и поводом обиљежавања вијека и по од Невесињске пушке даровало требињском Музеју, Граду Требиње, те свим Херцеговцима – потомцима славних српских устаника и војвода који су свој живот посветили слободи и српству.

Ђурановићеве слике јунака Невесињске пушке од лани су дио Одјељења историје умјетности Музеја Херцеговине у Требињу.

„Битка на Муратовици вођена је у новембру 1875. године, у тјеснацу на путу између Гацка и Никшића. У тој сцени борбе устаника приказан је цјелокупан српски народ Херцеговине, да су то људи сељаци, махом голоруки, оскудно наоружани који ударају на једну велику царевину,  такозваног џина на стакленим ногама, али и даље велику силу као што је Османско царство“, рекао је историчар и музејски педагог у Музеју Херцеговине Симо Радић.

Вршилац дужности директора Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић истакао је да је Ђурановић темељно проучавао историјске изворе, изглед гардеробе, оруђа и оружја из времена Невесињске пушке како би што увјерљивије дочарао слободарски дух устанка.

„Млађе генерације се овако на сликовит начин подсјећају људи који су свој живот и комодитет дали за слободу. Заиста су много учинили, јер је процес ослобођења и уједињења био кључан да бисмо данас постојали као народ“, рекао је Михајловић.

Изложба се може погледати до 2. априла.