Православни славе Лазареву суботу, римокатолици Велику суботу

Востаније Лазарево, иконостас Цркве Светог Николе у Фочи

Српска православна црква данас слави Лазареву суботу и Врбицу, уочи Христовог уласка у Јерусалим, док Римокатоличка црква обиљежава Велику суботу уочи Ускрса.

Врбица - Лазарева субота, или Субота праведног Лазара, уочи Цвијети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем четвртог вијека. После васкрсења, Лазар је био епископ на Кипру. Многе српске породице славе Лазареву суботу као крсну славу.

На Лазареву суботу празнује се посебан и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана бере се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дјечје радости.

До Другог свјетског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Дјеца су се, лијепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила вријеме у игри по порти и учествовала у опходу око цркве после подне. Увијек се држала литија. 

У Фочи је прије неколико година обновљен овакав начин прославе, па дјеца у цркви добијају звончиће и плету вијенце од врбе.

Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење.

После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог свијета дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замијена су за палмине.

Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници. 

ВЕЛИКА СУБОТА

Ове године римокатолици ће Ускрс дочекати седам дана прије православних вјерника, а данас обиљежавају Велику суботу.

Велика субота дан је Христовог боравка у гробу и други дан Вазменог тродневља.

У црквама се приређује „Божји гроб“, код којега се вјерници током дана у тишини моле и чекају ускрснуће Христово. Олтар је непокривен, на њему се не слави миса.

Навече у црквама почиње Вазмено бдијење, врхунац литургијске године, изузетно богато обредима. Бдијење почиње службом свјетла, а завршава се евхаристијом.