Данас католички Ускрс- побједа над смрћу и нада у вјечни живот

Римокатолици и протестанти прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову побједу над смрћу и гријехом.

Ускрс носи епитет најстаријег и највећег или празника над празницима, јер представља саму суштину хришћанства.

Исус Христос, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек, дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасао сав људски род од гријеха, да би, потом, ускрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.

Без ускрсења, као највећег догађаја васељене, како то наводе теолози, сама Христова жртва не би имала никаквог смисла, а хришћанство би била само једна лијепа прича.

Ускрс има вишеструки значај, поред основног - побједе над смрћу, он је и нада за живот будућега вијека и основа за поновни Христов долазак када ће Син Божији коначно уништити Сотону - извор зла, гријеха и смрти.

Ускрс се до 2. вијека међу вјерницима славио сваке недјеље, а од 2. вијека једном годишње.

Припрема за Ускрс увијек је 40-дневно раздобље, које почиње на Пепелницу, као вријеме сјећања на крсна обећања.

Ускрсна недјеља је почетак ускрснога циклуса Пентекосте, који се закључује светковином Духова.

Обиљежавању Ускрса претходили су дани Велике седмице па се вјерници на Велики четвртак присјећају Исусове посљедње вечере. Велики петак спомендан је Исусове муке и смрти, а Велика субота дан Христовог отпочинка у гробу. Увече тог дана започиње Вазмено бдијење.

Пост и немрс током коризменог раздобља завршавају свечаним благословом јела у цркви.

Цијели је низ народних ускрсних обичаја, од којих се дио његује и данас. Од обреда и мисних славља до пјесама у славу Ускрса.

Према хришћанском вјеровању Исус Христос је осуђен у четвртак, разапет на крст у петак, а у недјељу је ускрснуо.

Ускрс је празник који се слави након јеврејске Пасхе, прву недјељу послије пуног мјесеца који пада или на дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Код источних хришћана, Вакрс најраније пада 4.априла а најкасније 8.маја, док код западних хришћана Ускрс увијек пада између 22. марта и 25. априла.

За овај свети дан везује се обичај даривања јајима, које представља симбол обнављања природе и живота, Исусов излазак из гроба и поновно рађање. Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, сматра се „чуваркућом“, заштитником куће и здравља.

Овај празник окупља породице и пријатеље за богатом трпезом уз благословену храну, након мисе у цркви. Посебно га воле дјеца која се радују шареним јајима и даровима које им је, према католичким обичајима, донио ускршњи зека.