Вакцина – један од највећих успјеха медицине

Вакцинација као једно од највећих достигнућа модерне медицине човјечанству је омогућила контролу бројних заразних обољења и потпуно искорјењавање неких од најсмртоноснијих болести у прошлости. Многи скептици то заборављају, па због повећаног научно неутемељеног неповјерења и пада броја вакцинисних пријете нове епидемије, истакнуто је у Фочи на панел дискусији „Зашто су вакцинације један од највећих успјеха медицине“.

Противљење вакцинама, укоријењено у неоправданом страху, неповјерењу и личним увјерењима, није засновано на релевантним научним и медицинским доказима, већ на дезинформацијама и погрешним интерпретацијама, сагласни су епидемиолози, инфектолози, фармаколози и педијатри који су о овој цивилизацијској тековини говорили на Медицинском факултету у Фочи.

Број вакцинисаних бе-се-же вакцином против туберколозе и вакцином против хепатитиса Б у Републици Српској лани је био задовољавајући, док је недовољан број имунизованих ди-те-пер вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља, речено је на скупу.

Упозорено је и на низак проценат имунизоване дјеце вакцином која их штити од малих богиња, заушки и рубеоле.

„Обухват вакцинисаних ем-ем-ер вакцином у прошлој години био је 52,2 одсто, што је поражавајуће. Као да смо заборавили епидемију морбила током 2024. године, када је регистровано 313 случајева, од чега највећи број у Бијељини, гдје је био и најмањи обухват. Сваки пут када обухват опадне пријете нам нове пандемије. Као да су људи заборавили на неке заразне болести, јер се очито нису сретали са парализованима, са челичним плућима,  са људима који су од пете године живјели у оклопу да би дисали. Заборавили су на умирање од грипа, од морбила, на конгенитални рубеола синдром, на дјецу која су се рађала унакажена, слијепа, глува и слично“, нагласила је професор епидемиологије на Медицинском факултету Фоча Биљана Мијовић.

О значају вакцинације дјеце, потом и одраслих свједоче и инфектолози.  

„Вакцина је најефикаснији и најјефтинији начин превенције неке болести. Нуди нам могућност да смањимо ризик од неких болести, да их потпуно нема. Поражавајуће је да и данас морамо да причамо, да се сурећемо, да лијечимо пацијенте обољеле од болести које апсолутно можемо да спријечимо редовном вакцинацијом“, рекла је специјалиста инфектологије Универзитетске болнице Фоча Свјетлана Суботић.

Дилеме о вакцинацији не постоји ни међу фармаколозима.

Њена ефикасност и безбједност потврђени су ригорозним научним истраживањима и клиничким студијама, каже шеф Катедре за фармакологију Медицинског факултета Фоча Драгана Соколовић.

„Као и сваки лијек, тако и вакцине пролазе веома строге критеријуме испитивања њихове сигурности и ефикасности прије него доспију на тржиште. У претклиничкиј фази испитивања се обављају на животињама у лаборатортијама, потом се у клиничкој фази испитује на здравим добровољцима. У малој групи се прати како вакцина дјелује на организам, одређује се прва дјелотворна доза, потом се број испитаника повећава на пар стотина, да би у трећој фази било на десетине хиљада људи, међу којима се пореде вакцинисани са невакцинисаним и прате нежељена дејства. Сви ти подаци одлазе у Свјетску здравствену организацију и Европску агенцију за лијекове које дају коначан суд да ли вакцина може да доспије на тржиште“, појаснила је Соколовићева.

Борба са заразним болестима научно потврђеним методама чврсто је опредјељење педијатара, који ослоњени на постулате савремене медицине свакодневно штите здравље најмлађих. Међу њима је и декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић.

„Мислим да су у друштву више присутни страх и на неки начин параноја од непровјерених информација, него директно присуство антивакциналног покрета. Људи су више у страху од нежељених дејстава и ми као здравствени радници морамо да се боримо против тога. Ово је један од начина. Треба отворено причати о нус ефектима, о ономе што је добро, што није добро, али не смијемо заборавити да је вакцина једна од најбољих тековина цивилизације, да смо многе болести тако искоријенили  и да у будућности треба да размишљамо о новим начинима искорјењавања обољења, а не да се враћамо педест или стотину година уназад“, рекао је Бокоњић.

Панел дискусију на Свјетски дан здравља организовао је Комитет за међународну размјену  студената медицине  Републике Српске – Самсик

„Као студенти желимо да проширимо знање о вакцинацији, јер управо је знање то које из дана у дан треба да надограђујемо. Само на овај начин можемо напредовати и ићи корак напријед у превенцији разних болести, што је већ историја показала“, рекла је Самсиков локални координатор за јавно здравље Марија Малиш.

На скупу је указано да неповјерење у вакцине представља један од највећих глобалних здравствених изазова.

Потврђује то податак да  више од 14 милиона дјеце у свијету 2024. године није примило ниједну дозу вакцине, што их сврстава у категорију посебно осјетљивих на болести које се могу спријечити имунизацијом.