Теолози, психолози и филолози у Фочи одговарају на питање шта је душа

Теолози, психолози, филозофи, књижевници, филолози са богословских и филозофских факултета из Србије, Црне Горе, Српске, Сјеверне Македоније и Грчке покушаће да одговоре на увијек актуелно питања шта је то душа, на традиционалном Светодуховском богословском скупу у Фочи, који је почео данас.

Ово је шести Светодуховски богословски скуп Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, а одржава се од 1. до 3. јуна под називом „Шта је душа данас- богословски и филозофски аспекти антропологије“.

Професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду Предраг Драгутиновић представио је тумачење Светог апостола Павла о души, као метафори за конкретан људски живот.

„Душа у његовим списима заправо увијек реферише на живот човјека, конкретан живот, нема толико везе са оним што ми данас посматрамо као душу, као неки невидљиви, сепаратни дио у односу на остале аспекте човјековог бића, већ је душа заправо живот у својој конкретности“, рекао је Драгутиновић.

Професор психологије на Филозофском факултету у Београду Вања Ковић говорила је о повезаности тјелесне основе са душевним стањима.

Она је навела да људско срце лежи у мрежи неурона и да постоји директна веза између срца и мозга кроз цијели низ неурона, што је ново откриће оксфордских научника, а које даје потпору светоотачким предањима и искуствима о умносрдачној молитви.

„Хоћу да кроз низ примјера покушам да дочарам колико ми нисмо у тејелесном смислу нека љуштура, већ колико је људско тијело дизајнирано да искуси различита мистична и духовна стања и уопште да се човјеков психички живот у пуноћи одвија“, појаснила је Ковићева.

Она је поручила да је човјек непредвидив, не само за друге људе, већ и за самог себе, а да му вјера у доброј мјери помаже да скида слојеве са себе и да иде у дубину спознаје себе и својих ближњих.

Професор Богословског факултета у Београду Владан Таталовић истиче да је овај скуп значајан јер говори о души, не само као религијском појму, већ и појму идентитета и живота отварајући могућност сарадње теологије са другим научним дисциплинама.

„Моја тема је појам душе у антропологији Светог апостола Јована Богослова из чијих списа се види да је идеја душе уствари виђење живота који се полаже за друге. Тиме је сам појам душе испробан, искушан, јер је у старом свијету имао конотацију бесмртности, неке независности од човјековог живота, а сада у Јовановој теологији добија вриједност кроз самога Христа“, каже Таталовић.

Он је истакао да је то централна тема која је српском завјетном, светосавском менталитету дала главну нит, јер је у завјетном народу, као што је српски, и даље највиша вриједност умријети у подвигу, него живјети у стиду.

Домаћин скупа, декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Дарко Ђого наводи да се питање о души увијек изнова поставља, не само у теолошком  рјечнику, већ и у филозофском, психолошком и књижевном.

„Душевне тегобе су свеприсутне у друштву и често говоримо о њиховом учинку на слом друштва и слом вриједности, али и тражимо неке путеве да се из тих ситуација изађе, тако да смо звали колеге психологе, филозофе, књижевнике, филологе да свеобухватно одговоримо на питање шта је душа“, рекао је Ђого.

Декан је истакао да је мото овог скупа Христова ријеч из Марковог јеванђеља да ко жели да душу своју сачува изгубиће је, а ко жели да душу своју да ради Христа и ради јеванђеља он ће је сачувати.

„То је оно гдје почиње и гдје завршава наш скуп“, поручио је Ђого.

Светодуховски богословски скуп одржава се у Средњој богословској школи на Велечеву код Фоче, а радове излажу професори са богословских, филозофских и филолошких факултета из Бањалуке, Источног Сарајева, Београда, Никшића, Солуна, Скопља, као и са Института за српски језик Српске академије наука и умјетности из Београда.