Од школских клупа до животних прича – 20 година од матуре генерације 1987.

Бивши ученици Средњошколског центра у Фочи након двије деценије од матурске вечери поново су се окупили и прославили значајан јубилеј. Успомене на безбрижне ђачке дане с прага трећег миленијума евоцирали су некадашењи гимназијалци, лаборанти, медицински и туристички техничари.

Генерација рођена 1987. године, одрастала уз непосредна дружења, разговоре лицем у лице и пријатељства која трају и данас, из средњошколских клупа изашла је 2006. године.

У то вријеме свијет је био знатно другачији. Богатији за животно искуство, бројне успјехе и изазове послије двадесет година на исто мјесто вратили су се здравствени радници, професори, инжењери, економисти, правници, новинари и остали професионалци.

Међу гимназијалцима и Биљана Радовић. На генерацијско дружење стигла је из Београда.

„Изузетно сам радосна што видим све ове људе са којима сам провела дјетињство. Веже нас много успомена и лијепих тренутака, инспиративне, радознале и изазовне године, узимајући у обзир ратни период који је обиљежио наше одрастање. Упркос свему, нашу генерацију карактерише велика преданост раду и самосталност, то је велики број мојих другара потврдио, јер су постали успјешни млади људи“, рекла је Радовићева.

Ученици чувене фочанске Гимназије своје успјехе приписују навикама стеченим током школовања, као и животним околностима које су их обликовале.

„Када смо 2002. године уписали први разред средње школе биле су још увијек тешке друштвено-политичке прилике. Те године су нас обиљежиле и учиниле да се, упркос свим животним приликама, некако сналазимо. Драго ми је што смо послије 20 година дошли са истом искром у очима са којом смо одавде отишли. И поред свега што нас је у животу снашло, сви смо се изборили постали и остали људи. Што је можда најважније, у та нека конзервативна врмена били смо, ипак, прогресивци“, рекла је Радмила Првуловић.

У дневнику успомена и сјећање на угледне професоре који су, уз лекције из уџбеника, личним примјером, достојанствено и предано знали ђацима да пренесу и вриједности које су им касније обликовале личност и карактер.

„Нашој генерацији су предавали математички и селектори из физике који су дубок траг оставили у историји школе, али и Фоче. Професори Мићо Машић, Војко Станковић, Драган Ковач и многи други великани били су заслужни да наша школа и ђаци имају ауторитет у Републици Српској, како математичари и физичари, тако и  бројни други такмичари. Била је то сјајна плејада професора и генерација ученика“, рекао је бивши гимназијалац, данас градоначелник Фоче, Милан Вукадиновић.

Гимназијских дана радо се сјећа и Марина Радановић.

„Нажалост, нисмо данас сви ту, нису ту ни сви наши професори. Многи од нас су постали успјешни и приватно и професионално захваљујући управо тим правилно постављеним темељима током школовања. Гимназија је била веома захтјевна, тешка, били су ту цијењени професори који су утабали пут за наше даље образовање. Хвала им свима“, рекла је Радановићева.

Младалачка граја чула се и испред учионица у којима су у првим годинама 21. вијека наставу пратили тадашњи туристички техничари и лаборанти.

Некадашњи ученици, сада остварени људи у различитим професијама, препричавали су школске догодовштине надовезујући их на године које су услиједиле након матуре, студентске дане и животне преокрете због којих многи нису више у граду на ушћу Ћехотине у Дрину.

„Из нашег разреда можда нас је и највише остало у овдје. Од 30 матураната 22 нас је остало у Фочи. Средњошколско образовање нам је доста помогло да остваримо каријере и постигнемо нешто у свом животу. Често се сјетим заједничких тренутака у школи, али и дружења. Већина нас је из основне школе уписала исту средњу, тако да смо остали добри другари и након тога“, рекла је бивша ученица одјељења туристичких техничара Миња Ћосовић.

„Не можемо да вјерујемо да је прошло 20 година. Успјели смо да се састанемо опет. Нажалост, у мањем броју него што би можда требало. Од 28 из разреда доста нас је остало овдје. Једни су отишли у Србију, неки мало даље, али је већина овдје. Углавном смо у контакту, са пар се нисмо одавно чули, али ево стигли су и они послије 20 година на матуру“, рекао је бивши ученик Средње медицинске школе, смјер лаборантски техничар Ђорђе Станковић.

Ученици општег смјера Медицинске школе, које је на пут извела многим генерацијама омиљена професорица здравствене његе, покојна Марија Старовић, пропустили су окупљање у школи.

Ипак, сјећања на школске дане подијелили су на прослави у ресторану.

За људскост, доброту, залагање, знање, поштовање, одговорност и све друго што се не мјери бројевима, али се и те како примијети, чисту петицу својим ђацима закључили су разредници – гимназијалцима Весна Ного и Радислав Марић, туристичким техничарима Невена Бојат и лаборантима Крсто Ивановић.

„Све што су научили током средњошколског образовања видимо да су примијенили у свом животу.  Породични су људи, пријатељства стечена тад трају и данас. Драго ми је што су посјетили школу у којој уче и њихова дјеца, што се окупљају, друже. Лијепе су успомене. Памтимо их од првог разреда кад су дошли као дјечица до изласка из школе као дјевојке и момке, а сада су формирани породични људи“, истакао је Ивановић, данас директор Средњошколског центра Фоча.

Славље је завршено уз обећање - видимо се на прослави четвртине вијека од матуре.