Header
ДРУШТВО

Школска пријатељства трају цијели живот: Окупила се генерација матураната из 1986. године

18.07.2026 | 15:07
Школска пријатељства трају цијели живот: Окупила се генерација матураната из 1986. године

Некадашњи ученици Средње школе у Фочи, генерација рођена 1967. године, окупили су се како би обиљежили 40 година од завршетка средњошколског образовања. Био је то сусрет испуњен емоцијама, сјећањима и радошћу због поновног виђења школских другова које је живот одвео на различите стране.

Окупљање је почело у Средњошколском центру у Фочи, гдје су некадашњи матуранти евоцирали успомене на школске дане, професоре и безбрижно вријеме проведено у учионицама и школским ходницима. Фотографије, загрљаји и разговори вратили су присутне неколико деценија уназад, подсјећајући их да истинска пријатељства не блиједе упркос времену и удаљености.

Многи чланови генерације стигли су у Фочу из различитих градова и држава, потврђујући да веза створена у школским клупама остаје снажна без обзира на животне путеве. Међу њима и Жељка Јововић, дјевојачки Чанчар, данас предсједница Основног суда у Подгорици: „Сада, када смо се поново окупили, схватамо да је то заиста био један од најљепших периода нашег живота. Чини ми се да смо били златна генерација. Тек сада сам сазнала да смо били и најбројнија генерација, са 250 ученика. Било је то дивно вријеме. Имали смо Фочанске сусрете, Тјентиште, а имали смо и срећу да будемо учесници слета у Београду. Дружили смо се свакодневно – на улици, у школи, на приредбама, много више него што је то случај данас. Зато мислим да смо заиста били једна срећна генерација”, каже Јововићева.

Године могу промијенити много тога, али не могу избрисати успомене нити прекинути пријатељства настала у школским клупама, каже Адил Џано из Сарајева, стручни сарадник на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву: „Сјећам се свих ученика из моје генерације и драго ми је да сам доста њих данас видио. Настојаћемо и даље да се виђамо, и приватно и овако организовано јер су ово заиста прелијепи сусрети“, рекао је Џано.

Сусрет генерације 1967. још једном је показао да су школски дани међу најљепшим животним успоменама и да је Средњошколски центар  у Фочи мјесто које је повезало људе чије пријатељство траје већ више од четири деценије. Били су једна од најбројнијих генерација. Њих 250 школовало се у седам одјељења, два медицинске школе, и по једно одјељење економских, управних, грађевинских, пољопривредних и електротехничара. Генерација која је средњу школу завршила 1986. година била је генерација која је вољела да учи и вољела да слуша, каже Соња Мастило, дјевојачки Фундић. „Били смо несташни, то је сигурно, и свако од нас има своје несташлуке којих се данас радо присјећамо као анегдота. Али, били смо генерација која је знала за рад, ред и дисциплину. И ми смо били млади и имали своје бубице у глави, али смо знали да поштујемо професоре, старије од себе и оно што нам се каже. Учили смо за оцјене, али смо знали и да се дружимо. Нама никада није било важно гдје смо, већ с ким смо. Такви смо остали и данас. И послије 40 година, иако се можда нисмо одмах препознали, препознали смо осмијехе и онај младалачки дух који је у свима нама остао”, рекла је Мастило.

У тадашњим одјељењима било је по 35 ученика, присјећа се професорица Весна Ного, разредни старјешина пољопривредних техничара. Увијек јој је драго када се ученици присјете своје школе али и професора који су се раније изузетно поштовали: „Заиста је то била дивна генерација. Били су добри ђаци, а данас су успјешни људи. Има их широм свијета, у земљама региона, у Београду, али и овдје у Фочи. Свима су у лијепом сјећању остали средњошколски дани. Ево, данас су чак пожељели да поново уђу у своје учионице и присјете се времена када су били средњошколци. И сами кажу да је тада све било боље организовано, озбиљније и, на неки начин, љепше него данас. То кажу управо они који данас раде као просвјетни радници”, рекла је Ного.

Јубилеј је прилика да се обнове стара познанства, али и да се још једном покаже колико овакви сусрети значе генерацијама које, и након четири деценије, са посебним емоцијама памте своје школске дане. Дружење је настављено у неформалној атмосфери, уз договор да се овакви сусрети организују и убудуће.

 

 

Новинар: Наташа Петровић


SHARE: