Кујунџић: Радио Фоча била и остала најважнији сегмент информисања фочанске јавности

Радио Фоча у овој години низом активности обиљежава 50 година постојања и непрекидног рада. Предвиђен је и серијал емисија у којима ће гостовати некадашњи уредници и новинари ове медијске куће која није прекидала рад ни у току ратних сукоба. Један он оних који су провели дио свог радног вијека у Радио Фочи и оставили значајан новинарски траг је Борис Кујунџић.

Борис Кујунџић био је новинар Радио Фоче од августа 1996. до 2000. године. Како каже, у радио је дошао случајно и на необичан начин. У Команди бригаде, као војник, руководио је дијелом који се односио на војно информисање. Са те позиције једном седмично информисао је фочанску јавност о ратним збивањима.

„Читате и пријатне и непријатне, више непријатне ствари у то периоду, у тим војним терминима у радио програму. У војсци сам остао до Дејтонског споразума, а и демобилизација и структура команде је каснила“, прича Кујунџић.

Фото: редакција Радио Фоче 1997/98.

Сјећа се времена кад се радило на аналогној опреми и писаћим машинама, што није био главни проблем.

„За почетак се требало изборити за неке основне предуслове да у граду има струје. Мали предајник на крову зграде био је недовољан, Кмур је мало радио па мало није, 1995. био је бомбардован. Све што смо емитовали било је за градско подручје. Живо се сјећам дана кад сам ушао у овај студио са Дејтонским споразумом читајући његов војни анекс. Мислим да су тада сви слушали радио. Јасно вам је да радите врло необичну ствар, читате текст који ће само на овом подручју одредити судбине хиљада људи“, присјећа се бивши новинар Радио Фоче.

У том периоду очекивао се покушај нормализације привредног живота у граду.

„Изашли смо из рата и схватили да ће можда привреда да ради. Мислили смо да ће „Маглић“, „Перућица“ и остала бројна предузећа кренути. Међутим, није тако било и друге су се теме наметнуле. И читав тај период, до јуна 2000. када сам отишао, протекао је у тој некој обнови и изградњи. Нормализација путних комуникација, порушени мостови, подвиг је био кад три дана саставите уредно електроснабдијевање… Онда су дошле и стране организације које су овдје имале своје термине, о поврату имовине, повратку избјеглица и тд. Били су и први послијератни избори па смо у октобру 1996. дочекали и извјештавање о раду прве послијератне сједнице СО Фоча, мултистраначке и мултиетничке“, описује Кујунџић тадашњу атмосферу.  

Велики изазови и у том времену били су пред Радио Фочом која је извјештавала са тих сједница и настојала задовољити интерес јавности, јер и опрема и услови рада били су скромни. Нарочито је начин информисања био под лупом страних фактора, објашњава Кујунџић.

Наводи да је данас технолошки неупоредиво једноставније и за само 30 година настали су интернет, мејлови, дигитални снимачи звука и други аспекти који су утицали на лакши рад новинара.

„Гдје је радио данас у односу на онај прије 30 година, то је сасвим друга прича. Сад кад видим ову опрему, технологију, мреже, доступност информација, платформе са којих емитујете програм, све је другачије. Чињеница је да ви до информација и даље долазите „ногом“. За суштинске ствари тако се мора и данас радити“, примјећује Кујунџић.

Четворогодишњи период у Радио Фочи Кујунџић описује као врло инспиративан и за њега ће, како каже, Радио Фоча увијек бити најважнији сегмент информисања фочанске јавности. Данас као шеф за односе са јавношћу у Регулаторној агенцији за комуникације, гдје је провео најдужи дио радног вијека, сматра да је новинарство у међувремену добило на брзини, али је изгубило на дубини писања новинских текстова.

„Данас текстови који се раде за портале, а таквих је 80 одсто, „грабе“ вас преко наслова. Имам и ту професионалну деформацију да не могу да смислим већину наслова које видим на порталима. То нема суштинске везе јер вас преваре и слажу. Остаћу присталица лаганог и темељног писања“, рекао је Кујунџић.

Пет деценија Радио Фоче је, сматра, за Фочу изузетан јубилеј.

„Имати у малој средини локални јавни електронски медиј пола вијека је нешто што нема свака средина. У БиХ имате око 150 радио станица које емитују ФМ сигнал. Али гдје год постоји локални јавни медиј, са дугом традицијом, ти медији су опстали. Зато што се у тим срединама створила култура праћења тог медија и он се саживио са својом средином, са свим њеним проблемима и успјесима. Само погледајте шта се све у Фочи десило за 50 година, све те промјене је требало испратити и остати жив и функционално и кадровски и технички, што је Радио Фоча успјела“, примјећује некадашњи новинар.

Вјерује, како је закључио, да локална заједница разумије какав потенцијал још увијек може да пружи Радио Фоча и да ће пружати још дуго година.