Фочанска Богословија прославила небеског заштитника- Свети Петар Сарајевски светионик српским ђацима

Светом архијерејском литургијом, ломљењем славског колача, литијом и свечаном академијом, Средња богословска школа Светог Петра Дабробосанског у Фочи, која ове године обиљежава три деценије постојања, прославила је данас свог небеског заштитника чије име носи.

Архијерејску литургију у Цркви светих Петра Дабробосанског и Василија Острошког у школском кругу у фочанском насељу Велечеву служио је митрополит дабробосански Хризостом.

Митрополит је подсјетио да је Свети Петар Даборбосански био велики и дивни јерарх, који је мученички пострадао од усташа 1941. године.

„Нису успјели да га убију духовно, остао је и даље да свијетли као велико свјетило православља из дубина велебитског амбиса, свима онима који разумију шта је то жртва, коју је он сам изабрао да буде. Иако га је цијело окружење преклињало да напусти Сарајево, бар привремено, он је рекао не, морам да будем са својом паством, како у добру, тако и у злу,  а тако је сугерисао и својим свештеницима, да остану са својим народом, да дијеле судбину“, бесједио је митрополит Хризостом.

На Велечеву код Фоче школа је почела са радом 1996. године, након што је Богословија Света три јерарха из манастира Крка у Хрватској, због ратних дешавања, морала да се измјести, прво у Дивчибаре код Ваљева, а затим у Фочу. Од 2001. године, када је у манастиру Крка обновљен рад Богословије Света три јерарха, фочанска Богословија наставила је да ради под именом Светог Петра Дабробосанског.

Фочанску Богословију тренутно похађа 55 ђака. Међу 13 ученика, који су ове године уписали први разред су и Алекса Ранитовић из Прибоја и Богдан Јотић из Зрењанина.

Ранитовић истиче да је Богословија духовна радионица гдје се све ради у духу заједнице.

„Ништа не можемо једни без других. За ову школу опредијелила ме је љубав према Богу, према Христу и жеља да младост утемељим на правим животним вриједностима. Сви ми имамо исти циљ- да кроз учење о Богу научимо како да постанемо бољи људи, истински хришћани, који ће да служе Богу и народу“, каже Ранитовић.

Његов друг из разреда Богдан Јотић наводи да се богословски позив осјети у срцу и да се не одбија.

„Уписао сам Богословију јер желим да утемељим свој живот, да будем бољи хришћанин, прије свега бољи човјек и надам се да ћу једног дана водити парохију, да будем свештеник , да помажем људима првобитно. У Фочи ми је добро, ми смо заједница, једемо, спавамо, молимо се заједно сви, практично нам дан прође заједно у молитви и учењу“, каже Јотић.

Ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског Љубомир Пријовић истиче да је ово година великог јубилеја- три деценије дјеловања овог српског православног училишта.

„Благословом његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, прославићемо 30 година постојања наше Боголсовије, 24. октобра, када ће бити позвано  више архијереја наше свете Српске православне цркве, као и свих људи који су овдје у Фочи те 1996. године  дочекали ову школу и свих тих година ту живјели са нашим ученицима и професорима“, рекао је Пријовић.

Фочанска Богословија, једина у БиХ, насљедница је сарајевске Богословије која се сматра и првом високом школом у БиХ, чија је година оснивања 1882, угравирана на грб Универзитета у Источном Сарајеву.

Независна држава Хрватска је 1941.године забранила њен рад, усташе су протјерале богослове професоре, а митрополита дабробосанског Петра прогнале и свирепо убиле. Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 1998. године митрополита Петра Зимоњића прогласио за свештеномученика.