Станковић, Марић: "Радио Фоча остаје у срцу и траје"

За свакога ко је дио професионалне каријере провео у Радио Фочи то представља посебно и драгоцјено искуство. Нарочито емотиван став о том медију имају они који су прве водитељске и новинарске кораке ту и направили. Тако причају Сања Станковић и Бојана Марић које су гостовале поводом 50 година Радио Фоче.

Радио Фоча за многе је био и остао најдражи медиј и веза са њом никада није прекинута. Знања и искуства понесени у даљи пословни и професионални пут имали су велику улогу и значај.

Сања Станковић и Бојана Марић наглашавају да су колегијални склад и другарски однос запослених незаборавни. То им је помогло да се у тешким ратним и поратним годинама изборе са пословним обавезама и ојачају као људи.

Станковићева каже да је 50 година велики јубилеј не само за радио већ и за све Фочаке.

„Педесет година имати своје гласило говори о заједници и становништву и да је Фоча имала многе елементе града много раније. Драго ми је да смо Бојана и ја дали, надам се, значајан допринос у овој медијској кући. За мене је ово врло емотивно гостовање јер је Радио Фоча моје прво професионално ангажовање и овај медиј и ја смо вршњаци. Прве радне кораке направила сам овдје са шеснаест година као гимназијалац и то је одредило мој животни и професионални пут. Цијели живот радим овај посао и завољела сам га баш овдје“, прича Станковићева.

За Бојану Марић почетак рада у Радио Фочи, у септембру 1995. године, био је изузетно тежак период.

„Нисам та струка, нисам прошла никакву обуку, била сам четврти разред гимназије када сам почела радити. Радили смо све, било нас је само троје, уз техничара и музичког уредника. Дошла сам овдје пар дана послије бомбардовања. На терен смо ишли са „Ухером“, тешким магнетофоном са тракама. Снимања су била свуда, на Велечеву, у болници, и понесеш „Ухер“ и идеш пјешице на терен. Сад се може на телефон снимати, монтирати, фотографисати, мада ви овдје то не радите. Али тада на тај уређај што си снимио – снимио си, он је стар и врло често се дешавало да снимак пропадне“, присјећа се Марићева.

У ратном периоду било је врло тешко прочитати вијести о страдањима и погибијама, али Сања, која је сада новинар РТРС-а каже да се једноставно морало радити без обзира на околности.

„Када дођу те „црне вијести“ то није било лако за читање. Са шеснаест година ви сте дијете и врло је тешко да то изнесете. Али „гризли смо и газили“, борили се и дословно нисмо знали шта нас сутра чека. Тако смо научили да у овом послу потиснемо емоције и када то савладаш млад боље се припремиш за свој професионални пут“, каже Станковићева.

За Марићеву је рад у Радио Фочи научио животу и очеличио, у времену када су млади преко ноћи постајали људи. Сјећа се рада у студију када је читала вијести и саопштења у рукописима јер није било времена да се текст прекуца и обради.

Међутим, радује је чињеница да је Радио Фоча одувијек била спона са грађанима и што се то његује и данас. Иако у тешком времену срећна је, каже, и поносна што се градила у таквом амбијенту и у Радио Фочи.

„Ми нисмо имали ништа али смо имали све. У односу на данашње, то вријеме је по мени било хуманије и солидарније. Сви који су овдје радили и данас су пријатељи, никад није било ружне ријечи и данас се чујемо са великим задовољством“, наглашава Марићева.

Као новинар РТРС-а Станковићева и даље сматра да је радио веома важан за новинара и да би свако ко се одлучи за тај посао морао проћи кроз тај медиј.

„У радију се учи све што не може као на другим медијима. Ваш вокабулар мора да буде веома богат и чист. На телевизији гдје сада радим можете гестикулацијом и фацијалном експресијом много тога да кажете. Овдје не. Овдје морате вашим гласом и рјечником морате да дочарате апсолутно све. И то је оно што је мени дало један савршен темељ. Ми смо много читали за разлику од данашњих генерација које све скраћују“, указује бивша водитељица Радио Фоче.

Марићева је мишљења да све што се постави на праве темеље мора трајати што је случај са Радио Фочом.

„Колико видим ви који овдје радите имате диван и пријатељски однос, то је нешто што се данас мора цијенити и мора уродити плодом. Радио Фоча се воли и Радио Фоча ће сасвим сигурно да траје“, поручила је Марићева.

Обје саговорнице  су сагласне да им је овај медиј у срцу гдје год да живе и раде и да је врло мало локалних станица као што је Радио Фоча.