Школовање у фочанској Богословији- заједништво најважнија лекција

Средња богословска школа Светог Петра Дабробосанског у Велечеву код Фоче, једно од осам таквих училишта Српске православне цркве, а једино у БиХ, ове године слави велики јубилеј- три деценије постојања.

Од оснивања 1996. године, у фочанској Богословији школовале су се генерације српских свештеника и теолога, који данас широм свијета- од Америке до Аустралије проповиједају Христово Јеванђеље.

Сви они истичу да им је за њихов позив и живот уопште, осим драгоцјеног знања које су стекли у овој школи, можда и више значило искуство живљења у богословској заједници у оквиру интерната.

Како бившим ученицима, тако и садашњим.

Заједничка молитва и учење, заједничко дијељење и брига и радости, свакодневни послови и послушања, заједничко обједовање, зближавају ученике, тако да већ током школовања спознају суштину хришћанства- да су сви људи једно у Христу.

Из далеког Зрењанина, из Банатске епархије, у Фочу је да учи Христову науку ове године стигао Богдан Јотић, а из Прибоја, из Милешевске епархије, Алекса Ранитовић.

Ова два ученика првог разреда поручују да је Богословија велика школска и животна радионица, гдје све одише духом заједништва. 

"Практично нам дан прође заједно у молитви и учењу“, каже Богдан, а Алекса додаје: "Ништа не можемо једни без других".

Ову школу су, истичу, уписали из велике љубави према Христу и жеље да кроз учење о Богу науче како да постану бољи људи, те да једног дана као свештеници хришћанске вриједности преносе будућим покољењима.

Војвођанску равницу, Богдан је замијенио фочанским брдима и планинама.

„Од куће сам удаљен око 450 до 500 километара. Много ми је необично, био сам надахнут када сам видео ово“, каже ђак из Зрењанина.

Уз богословски позив, његова велика љубав је и музика.

„Свирам гитару, тамбурашке инструменте- тамбурица, басприм, бас, као и хармонику, клавир и клавијатуру. Волим музику, али богословски позив је превагнуо, то је темељно одлучено“, истиче Богдан.

Богданов другар из разреда, Прибојчанин Алекса Ранитовић прича да се наставни програм у Богословији значајно разликује од осталих средњих школа. Уз богословске предмете, највећи значај придаје се језицима.

„Немамо природних наука- математике, физике, хемије, али имамо доста језика- латински, црквенословенски, грчки, руски, енглески“, набраја Алекса школске предмете.

Устајање у интернату је 7.00 часова. Након јутарњег богослужења и доручка, настава почиње у 9.00 часова и траје за ђаке првог разреда до 13.10 часова.

„Након наставе слиједи ручак, а потом је слободно вријеме до вечерњег богослужења. Након вечерњег богослужења је слободно вријеме до повечерја у 22.00, када морамо бити у својим собама са угашеним свјетлом, било би пожељно да спавамо“, прича Алекса.

У град могу излазити сваког дана до вечерњег богослужења, а вечерњи изласци дозвољени су четвртком и недјељом.

„Али трудимо се и да учимо, не само да идемо у град“, додаје млади богословац.

Фочанску Богословију тренутно похађа 55 ђака.

Свечано обиљежавање три деценије постојања ове школе биће организовано 24. октобра.