Сестре истрчале Њујоршки маратон

Слађана Поповић и Светлана Стајић, рођене Фочанке, истрчале су Њујоршки маратон који је одржан 1. новембра у једној од највећих свјетских метропола. Сестрама рођеним у породици Ћосовић било је то животно искуство и подстрек за нове тркачке наступе и успјехе.

Међу 60.100 тркача из цијелог свијета Слађана Поповић истрчала је стазу дугу 42 километра за 4 сата и 26 минута чиме је оборила лични рекорд. Био је то четврти маратон на којем је учествовала као рекреативац, али трка у Њујорку за њу је, како каже, најважнија у досадашњим наступима.

Гостујући у Јутарњем програму Радио Фоче Поповићева је рекла да је и сама пријава за учешће на једном од највећих свјетских маратона сложена, али је са сестром Светланом успјела да обезбједи наступ посредством једне агенције.

„Није лако доћи у Њујорк на маратон. Постоји неколико начина – један је да се квалификујете на неком од других великих маратона и морате да истрчите за одређено вријеме, које није лако достижно. Такође, можете путем лутрије њујоршког маратона, ако се пријавите и организатори вас извуку, затим посредством неке од агенција које сарађују са организаторима и посредством хуманитарних организација“, прича Поповићева.

Сваки маратон је захтјеван и изискује озбиљну припрему па се не може говорити о аматерском приступу трци.

„И раније смо размишљали о Њујорку али смо се, ипак, оријентисале на домаћем терену како би увидјеле колико смо спремне. Морате знати како ће тијело реаговати на дистанцу од 42 километра. Није нимало аматерски и не треба се упуштати у причу како то може свако истрчати. Нажалост, има и нежељених догађаја на маратонима уколико људи прецијене своје могућности. Све захтјева озбиљну припрему“, објашњава Поповићева.

Истиче одличну организацију и безбједносне мјере које се предузимају око маратона.

На нашим просторима учешће на оваквим и сличним тркама није нарочито заступљено и нема много рекреативаца који трче маратон.

„Срећом, та свијест је мијења и доста људи креће да се бави трчањем. Није ствар само учешће на тркама и добијање неких признања, већ у здравим животним навикама и подизања свијести о здрављу. У неку руку ово је била и моја мисија испред Универзитетске болнице Фоча гдје радим као кардиолог. То сам доживјела као двоструки задатак, да помјерам своје границе и да подстакнем и друге да се физички активирају“, говори Поповићева за Радио Фочу.

Утисци које носи из Њујорка нису везани само за трку. Сам град је, како каже, невјероватан и инспиративан.

„Заиста јесте „главни град свијета“ и један космополитски центар свих могућих језика, нација и религија и одише свим тим различитостима. Фантастичан град, жив буквално 24 часа, а послужило нас је и вријеме да обиђемо све што нас занима“, пуна утисака је Поповићева.

Већ се са сестром Светланом припрема за полумаратон у Боки Которској који ће се одржати у децембру. Циљ је, како каже, да одржава физичку спремност и кондицију, унапређује трчање и побољшава резултате.

Као доктор, савјетује све да у складу са могућностима трче, чиме чувају здравље и његују здрав дух.