Header
КУЛТУРА

Непролазна вриједност херцеговачког веза и златовеза

19.10.2023 | 00:00
Непролазна вриједност херцеговачког веза и златовеза

            Народне ношње, марамице, ћурдије, антерије, јастучнице и други одјевни и украсни предмети представљени су синоћ на изложби „Вез и златовез“ у Музеју „Стара Херцеговина“.

            Изложба осликава богатсво традиције и насљеђа народа Херцеговине, разноврсност техника ручне израде и дух времена у коме су предмети настајали.

            Вјештим рукама Херцеговки с краја 19. и почетка 20. вијека стварана су умјетничка дјела која данас оплемењују Етнографску збирку Музеја Херцеговине у Требињу.  Њихова надахнутост и спретност уткани су у предмете чија је вриједност непролазна.

            Виши кустос етнолог требињског музеја, Божана Ђузеловић каже да је херцеговачки вез дио динарског културног круга, али оно што га чини посебним су колорит и двије технике, покрстица и ошвице. „Тим техникама су се украшавали предњи дијелови кошуља. Имамо јако мало сачуваних тих дијелова ношње. Имамо један примјерак из Поповог поља, за који се сматра да је један од најрепрезентативнијих када је у питању српска традиционална култура.  Обје технике су настајале у кућној радиности, гдје су жене након напорних послова сједале у кући поред ватре и почињале да везу и израђују златовез. Оно што је посебно импресивно је начин на који су оне радиле и слагале те елементе и мотиве. Нису се пуно кретале да би видјеле мотиве и једино су их усмјеравали природно окружење, цркве и манастири одакле су црпиле инспирацију“, каже ауторка збирке.

            Посебно је важна црвена боја која је наглашена у изради, а која симболично представља живот и просперитет. Попово поље је некад било познато по узгоју свилене бубе, па су везиље користиле те нити за своје радове.

            „Изложба показује богатство које крије херцеговачки вез али и златовез који је карактеристичан за народне ношње коришћене на свадбама“, рекла је директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић. „Златовез су углавном радиле муслиманке јер су оне имале мало више времена, али и економска ситуација им је то омогућавала да набављају златне нити. Ово су прави бисери, нарочито марамице које су израђиване. Осим што смо жељели овом изложбом представити богатство херцеговачког веза, стало нам је да повратимо дивљење према нашим старим бакама и прабакама, а генерације од седамдесетих се више не баве овом врстом веза“, каже Грујићева.  

            У фочанском музеју сматрају да су овакве збирке драгоцјене и морају се сачувати како би се нове генерације ближе упознале са дјелима својих предака. Директорица музеја, Душка Станковић. Каже да је то наша традиција и наша култура. „У сваком случају не смијемо дозволити да се заборави како би се будуће генерације могле угледати на те радове и да покушамо сачувати та дјела“, каже директорица музеја.

            Изложба „Вез и златовез“ за фочанску публику биће отворена мјесец дана.

Новинар: Владимир


SHARE: