Срби остали глуви на Нушићеве поуке

Осликавајући српско друштво, Бранислав Нушић, један од највећих српских књижевника, указивао је на недостатке и аномалије и упућивао на праве вриједности. Није ни слутио да ће Срби остати глуви на све поуке које је оставио кроз свој огроман књижевни опус. Чуло се то на предавању „Књижевни свијет Бранислава Нушића“, које је у Центру за културу и информисање одржао професор Универзитета у Нишу, Горан Максимовић.

Иако је, како је сам говорио, по свом поријеклу само једну четвртину Србин, Бранислав Нушић је цијели свој живот и рад посветио борби за напредак Србије, учествовао у ратовима, градио позоришта и оставио драгоцјено књижевно дјело.

Кроз комедију, сатиру и пародију, као најупечатљивији дио свог књижевног рада, изнио је на површину властољубље, покондиреност, необразованост, корумпираност и многе накарадности једног друштва.

Професор Максимовић наглашава Нушићеву аналитичност кроз коју је препознавао мане свога времена, људи и проблема моралних оквира.

-Ти проблеми су постали универзални, постали су присутни и активни и у нашем времену или су континуирано трајали све до нашег времена, тако да се испоставило да је Нушић наш савременик, иако то он није желио. Проблем је у томе што ми као друштво и Нушићеви потомци нисмо извукли ниједну поуку из његовог дјела. Нисмо се промијенили и нисмо наше друштво увели у један демократски уређен систем, у државу са озбиљним институцијама, него смо остали заробљеници свих оних мана Нушићевог времена и сад нас је та казна стигла – рекао је Максимовић за Радио Фочу.

Најпознатија дјела Бранислава Нушића су „Госпођа министарка“, „Сумњиво лице“ и „Народни посланик“. Те комедије су доживјеле највише издања и позоришних представа. Максимовић подсјећа да су његова дјела 52 пута екранизована.

-Нушић је суштински, кроз хумористички смијех поручио највише аутентичних и болних истина о нашим манама јер је имао ту вјештину да без заједљивости саопштава те истине. Међутим, сатирични смијех је био неминован и зато смо ми кроз те реплике Живке Поповић, Јеротија Пантића, Јеврема Прокића или Агатона Арсића, дубоко продрли у слабости нашег друштва. Тиме нам је поручио да морамо да се мијењамо, поштујемо свој идентитет, свој народ, културу и језик ако желимо да опстанемо.  Ако то не будемо радили онда ће вријеме да разара једну по једну вриједност у том друштву, ако не будемо имали довољно снажне институције које ће знати да чувају те вриједности, довешћемо у питање све оно што је наша хиљадугодишња историја – сматра Максимовић.

Бранислав Нушић је створио оригиналну комедију и неспутани смијех, а затим у завршним комадима, нарочито у „Покојнику“, најавио гротескну и трагикомичну слику свијета и човјека. Захваљујући свему томе, Нушићево дјело и Нушића као писца, бројне генерације српске књижевне и позоришне публике, доживљавају као вршњака и савременика, а његов ведри смијех као најљепшу похвалу снажном животном витализму и слободи људског духа - поручио је Максимовић.

Из једночасовног предавања професора Максимовића показало се да је актуелност Нушићевих дјела видљива и данас.