Читањем, (руко)писањем и правилним изражавањем сачуваћемо матерњи језик

Борба за српски језик одувијек траје, за очување, значај и његове вриједности. Као већина свјетских, ни он није поштеђен утицаја других језика, првенствено енглеског, чија је глобална доминација евидентна, поручују лингвисти поводом, 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика. Овај дан се у свијету обиљежава од 2000. године и има циљ скретања пажње на важност језика и његовање језичке културе.

Дигитално доба, модерне технологије и савремени алати умногоме утичу на наш језик и бришу посебности које га чине јединственим, али утичу и на елементарну писменост.

Александра Савић, предсједница Удружења лектора Републике Српске, за Радио Фочу каже да је у раније вријеме за елементарну писменост било довољно да људи познају слова, читају и пишу, док је данас другачије.  

-У оквир елементарне писмености укључујемо и интернет. Није само важно како људи пишу и шта читају на интернету већ је важно како се носе са језичким информацијама које ту добијају. Зато мислим да је у овом тренутку та писменост јако ниска – рекла је Савићева.

Сматра да се језичке норме највише поштују у школи, али да проблеми настају када дјеца заврше школу и почну да раде или крену на факултет.

-Тада се губи тај основни контакт са учењем језика и многи не савладају довољно та језичка правила. Све чешће се чују гласови да би се српски језик могао изучавати и на факултету. Што се тиче институција, мислим да је ситуација јако добра јер постоји доста лектора, док је у медијима стање најлошије. Чини ми се да ни они медији који су раније имали лекторе, данас их немају – каже Савићева.

Фото: Александра Савић

Унутрашња структура српског језика је стабилна, тврди Савићева али додаје да је неопходно константно говорити о језику и дјеци представљати све његове добре стране. Наводи да је на одраслима одговорност чувања језика јер се дјеци морају понудити добре књиге, квалитетне интернет странице, добри фонтови на ћирилици која је, како каже много више угрожена од језика.

Да би се језик чувао неопходно је школовати квалитетне кадрове. Миланка Бабић, професорица Савременог српског језика и лигвистике на Универзитету у Источном Сарајеву за наш радио је изјавила да су критеријуми у већини високообразовних програма значајно опали.

Примјећује да су наставни план и програм за српски језик у основним школама јако захтјевни и неповезани по циклусима образовања.

-У првим разредима, који су скоро као предшколски у деветогодишњем основном образовању, дјеца не уче читање док их у другом разреду дочека та обавеза. Тада, рецимо, из математике имају текстуалне задатке које требају прочитати. Ако не треба дијете, онда је то уџбеник написан за родитеље. И мање-више имате ситуацију да у том узрасту кроз школски систем више пролазе родитељи него дјеца – каже професорица Бабић.

Додаје да се зато у каснијем школовању то незнање одражава, посебно у граматици.  

Фото: Миланка Бабић

Као коаутор уџбеника за српски језик за старије разреде основних школа, мишљења је да су одређене наставне јединице презахтјевне за тај узраст. Рјешење види у укључивању психолога и педагога у комисије које се баве израдом тог плана.  

-Психолози због тих психометријских одређивања шта дјеца могу усвојити у том узрасту. У тим плановима и програмима је низ проблема који су јако тешки и који граматику претварају у математику – мишљења је Бабићева.

Због свега тога, у циљу очувања језика сматра да се мора кренути у радикалну реформу наставног плана и програма, прије свега, за основну школу. Основе морају бити једноставније и усмјерене на причање, препричавање и његовање рукописа.

-Данас имамо ситуацију да ученици не знају да пишу руком, будући да користе разне тастатуре или ако пишу, то су неразвијени и нечитки рукописи. Морамо наћи начин да развијамо свијест и љубав према учењу српског језика и читању јер без читања неће бити пуно напретка – закључује Бабићева.

Лингвисти поручују – читањем, писањем руком, правилним изговором чуваће се матерњи језик.

Као суштинска одредница и спецификум једног народа, придржавањем језичких норми и високом културом изражавања чува се и сама нација.