Дивовско грожђе из Русије успијева и у Фочи- подигао виноград са 106 сорти лозе

На десној обали Ћехотине, око седам километара узводно од Фоче, налази се по много чему необичан и јединствен виноград са руским и украјинским сортама грожђа, који је из знатижеље и хобија подигао велики заљубљеник у виноградарство Сребренко Кунарац.

На свега једном дунуму површине, на својеврсној огледној парцели, овај Фочак узгаја чак 106 сорти винове лозе и то са разних поднебља, понајвише из Русије и Украјине, затим из Бугарске, САД-а, Молдавије, Чешке, а са жељом да пронађе најотпорније и најквалитетније, да их прошири и што више људи заинтересује за њихово узгајање.

У питању су за ове крајеве несвакидашње врсте грожђа, које се не могу наћи у продавницама, а међу њима посебну пажњу привлаче оне са дивовским гроздовима који достижу и више од два килограма.

„Прошле године сам вагао један грозд, који је достигао два килограма и 700 грама. То је био млад чокот,  а и ове године има доста гроздова који премашују два килограма“, каже Кунарац за Радио Фочу.

Осим различитих величина- од ситнијих до изузетно крупних бобица, које изгледају као шљиве, са сјеменкама и без њих, широк је и спектар боја, облика, мириса и укуса. Тако америчка сорта „Хеловин“, са игличастим гроздовима налик јежевима, уноси праву егзотику у овај фочански виноград.

Кунарац прича да је све почело прије четири године када је пожелио да након напорног рада на послу што више времена проводи у природи. Покушао је прво са домаћим сортама од произвођача из БиХ и Србије, али му није ишло баш како је желио. Сорте су се, прича, тешко примале и нису могле без заштитних средстава, а што он нипошто није желио да примјењује.

А онда је на интернету случајно пронашао једну руску страницу о виноградарству и једноставно се одушевио када је видио како изгледају виногради у Русији и Украјини.

„Дописивао сам се са тим Русима и Украјинцима, да ми пошаљу резнице, како да их набавим, било је мало мукотрпно и тешко, док нисам нашао једног Руса који ми је послао резнице, платио сам му пеј-палом и био сав срећан када сам их добио мислећи да ћу и ја имати такво грожђе. Међутим, прва година није била успјешна- резнице сам ожилио, оне кренуле, ја их превише заливао, дошло до труљења коријена и све ми је пропало“, каже Кунарац.

Почетни неуспјех није га поколебао. И даље је трагао и са разних страна добављао за ове крајеве необичне сорте.

„Временом сам их аклиматизовао и већ сада смо у четвртој години, добили смо први већи принос који је све одушевио. Стигло је једно дивовско грожђе, прелијепо, просто ја сам био задивљен да у нашем крају може нешто тако да се узгаја, да буде тако прелијепо грожђе да га не можеш у продавници купити“, истиче необични фочански виноградар.

Највећи проблем задају му касни прољећни повратни мразеви, који уништавају први род, а како наводи недостатак локалитета његове парцеле је велика влажност поред ријеке Ћехотине, па лоза лако може да оболи од пламењаче.

 „Али ја имам идеју коју сам задао себи- не желим да третирам винову лозу, а много је тешко наћи сорте које су отпорне на главне болести пламењачу, пепелницу, сиву трулеж без третирања. Међутим, ја имам тренутно 106 сорти  и од тих 106 сорти већ је у претходне три године неких десет до 15 сорти показало изузетну отпорност, веома велику родност, тако да имам петнаестак сорти аклиматизованих на наше подручје које се могу ширити“, задовољан је Кунарац.

Уз виноград већ је оформио и омањи расадник са жељом да сорте које су  се добро примиле прошири на подручју фочанске општине. Својим суграђанима који имају жељу да узгајају винову лозу радо поклања саднице.

„Волио бих да се прошири, да у сваком нашем домаћинству постоји винова лоза. Приче су да је Фоча била виноградарски крај и да је винова лоза овдје успијевала док се није појавила болест филоксера и виноград се истријебио. Али, ево, у овом нашем континенталном дијелу ипак винова лозе може да успијева и  мислим да ће то на неки начин бити будућност, јер клима се мијења, имамо довољан број сунчаних дана, једина мана су касни прољећни мразеви и велика влажност у Фочи, па би је требало садити на провјетреном терену гдје нема пуно влаге“, савјетује Кунарац.

У његовом винограду највише сорти је из руског Новочеркаска, као што су „Преображење“, „Виктор“, „Јубилеј Новочеркаска“.

„Затим сорте „Низина“, „Алекса“, „Ливија“- краљица укуса, па онда бесјемене сорте са мускатном аромом, нико не остане равнодушан кад проба. За америчку сорту „Хеловин“, људи уопште не вјерују да је то винова лоза, игличасте бобице које достижу неких пет центиметара, бесјемена је сорта, веома укусна. Онда „Камелеон“, феноменална сорта, „Гармонија“, „Галахад“, „Бајконор“, „Свингс“ све оне дају веома добре резултате на нашем подручју“, набраја Кунарац.

Напомиње, ипак, да је узгајање винове лозе веома захтјеван посао.

„Виноград не може нико одржавати ко то не воли. Као што каже пословица „Виноград тражи слугу, а не господара“, потребан је константан рад и присуство, али мени то није никакав проблем, ја то волим, неких сат времена проведем у винограду,  па колико стигнем, један ред, други ред, једноставно уживам“.

Базирао се, истиче, на ултраране сорте са кратким периодом вегетације од 90 до 100 дана. Берба у његовом винограду траје од почетка августа до касног новембра и првих мразева.

„Виноград је фокусиран на стоне сорте, а у потрази сам и за винским сортама, које покушавам да аклиматизујем, што не иде лако, јер траже пуно прскања, више сунчаних дана.  Добавио сам из Украјине десетак резница, сорта се зове „Ливадијски чорниј“, достиже слад у Украјини 28, код мене је 18, што је задовољавајуће сутра за неко вино, ново фочанско“, нада се Кунарац.

О продаји грожђа каже да није размишљао, мада су приноси све већи, па је ове године имао више од двије тоне рода.

„Ове сорте у петој години по чокоту имају принос око 30 килограма, а саде се на нешто већем распону од три метра између чокота, јер су бујни и носе велики род. Ја сам ове године, а то им је трећа година, сигурно имао више од 25 килограма по чокоту. То сам више замислио као огледни виноград да бих аклиматизовао сорте које бих подијелио, а што се тиче сортимента, наравно да ћу га проширивати, већ сам у потрази за неким ексклузивним сортама које се веома тешко могу набавити“, наводи Кунарац.

Цијена једне резнице са три пупа из Русије је око 40 до 50 марака.

„Поједине сорте, тако сам их и ја плаћао. Када кажете за једну обичну грану са три пупа 40 марака, свак ће рећи да је неко луд. Али исто тако, прољетос сам објавио на некој групи да продајем резнице за три марке, ја бих то бацио, те остатке од лозе, и за неких 15 дана сам инкасирао више од 800 марака од тога. Али заиста вриједи, нека кошта она 40 марака, ако је аклиматизована овдје и има отпорност“, појашњава Кунарац законитости тржишта садног материјала.

Из свог винограда вадиће сорте које се нису најбоље прилагодиле овдашњим условима и које нису показале већу отпорност, јер му је намјера, још једном наглашава, да узгаја винову лозу са што мање заштите.

„Никако или врло мало заштите, да је пустим еколошком узгоју, то је веома тешко, али се надам да већ имам 15 до 20 сорти које ће то поднијети“.

Пријатељима и суграђанима који желе да узгајају винову лозу већ је подијелио доста садница.

„И ове године има заинтересованих, врло радо ћу им помоћи, нек и они на својој окућници имају овако лијепе сорте, па бар да имају шест, седам чокота, међу њима ултрарану, касну, средње касну, то је нешто прелијепо, рапсодија боја, укуса, мириса, једно савршенство. Винова лоза је благодатна, ако се потрудиш мало, она ће да ти узврати вишеструко љепотом“, поручио је Кунарац.