Делић: Велике инвестиције и раст броја туриста обиљежили годину у Плужинама (АУДИО)

Општина Плужине годину иза себе оставља у знаку стабилности, улагања и све већег интересовања туриста. Стабилан буџет омогућио је реализацију важних пројеката, попут изградње спортске дворане и сеоских водовода, док је за наредну годину најављен почетак изградње градске саобраћајнице. Током прошле године забиљежено је око 36.000 ноћења, а цијело подручје општине Плужине данас се препознаје као атрактивна туристичка дестинација. Туризам се додатно развија и кроз дугогодишњу прекограничну сарадњу са општином Фоча. О постигнутим резултатима и плановима за наредни период разговарали смо са предсједником општине Плужине, Слободаном Делићем.

Панорама Плужина

Делић је годину иза нас оцјенио као успјешну, првенствено због стабилног и сигурног буџета, као и због чињенице да ова локална заједница нема дуговања, нити вишак запослених. Највећи пројекат у прошлој години је изградња спортске дворане: „Изградња спортске хале се приводи крају, надамо се да ће ускоро бити завршена. Поред њега имамо изградњу и сеоских водовода, у села Борковићи, Дубљевићи и Горанско, вриједност радова је око милион еура, и надамо се да ћемо и то завршити у 2026. години. Доста је и мањих пројеката али и доста пројектне документације припремљене за сљедећу годину. Највећи пројекат у 2026. години биће уређење градске саобраћајнице, а вриједност те инвестиције је око девет милиона еура. Комплетан износ финансираће Електропривреда Црне Горе, као обавезу из Споразума о потапању земљишта због изградње Хидроелектране Мратиње“, каже Делић.

Пројекат Спортске дворане у Плужинама

Буџет Општине Плужине за сљедећу годину је 9,5 милиона еура, а капитални дио буџета биће усмјерен ка центру општине и уређењу градских улица: „Наравно да нећемо заборавити сеоска подручја, колико буде могућности асфалтираћемо још  путева, иако смо скоро све путеве на подручју општине асфалтирали“, каже Делић.

Према његовим ријечима ову локалну заједницу не оптерећује превише буџет и финансијско стање, њихов највећи проблем је  расељавање становништва и лоша демографска слика која траје већ десетинама година уназад. „ Низом одлука и мјера покушали смо то да спријечимо, међутим до сада то није дало неки ефекат. Уколико држава не буде конкретније предузела одређене мјере и донијела неку стратегију демографске политике и рјешавања проблема у којима се сви налазимо, сав наш рад би могао бити узалудан. Једноставно неће бити  становника који ће то конзумирати“, наводи Делић.

Тврди да младим људима у Плужинама ништа не фали што се тиче друштвеног, културног и социјалног живота, али оно што највише мањка су радна мјеста у привредном сектору  која нису везана за државни буџет. „То је вјероватно, у једном дијелу, узроковало миграцију становништва,  а у другом дијелу тренд да људи данас желе да живе у великом граду и немају баш велику жељу за останак у малим мјестима. Сматрам да ту више није проблем да ли у Плужинама нешто имамо или немамо, као мало мјесто имамо готово све оно што можете да нађете у великом граду. Једноставно нема радних мјеста која нису везана директно за државну управу јер државна управа је ограничена бројем радника у систематизацији“ каже Делић.

"Пивска прича" - концерт Драгане Мирковић

Плужине су из године у годину све примамљивије за туристе са свих меридијана. Поред рафтинга, који је једна од главних туристичких атракција ове општине, туризам се интезивно развија и у градској средини као и на другим локацијама. Делић истиче да континуирано раде на развијању туристичких производа који нису базирани само на једну локацију, већ да туристи од Брезана до Шћепан Поља имају више туристичких атракција које ће их задржати у Плужинама више дана: „Плужине су постале туристичка дестинација и то се види и по статистици. У прошлој години остварили смо близу 36.000 ноћења на неких око хидаљу кревета, махом у приватном смјештају. То је доста добар број, иако људи који се годинама баве туризмом сматрају да је број ноћења већи. Код нас је изражен приватни смјештај, а индиције су такве да нам говоре да је то у ствари трећина од реалног броја туриста који су посјетили Плужине, тако да је то једна озбиљна бројка људи коју смо имали током 2025. а сигуран сам да ће тако бити и у 2026. години", истиче Делић.

Пивско језеро

Како каже сигуран је у ову тврдњу јер су успјели, кроз развијање туристичких производа који нису базирани само за једну локацију, да читаву општину направе туристичком дестинацијом. "У Плужинама имате на више локалитета различите и интересантне  ствари које привлаче посјетиоце тако да они једнако могу готово у сваком селу и сваком мјесту наћи нешто што ће их задржати макар један дан. Коначно смо успјели да валоризујемо Пивско језеро  кроз његово туристичко искоришћавање па данас имамо око тридесетак чамаца који читавог љета, можда чак и неких седам мјесеци, возе туристе на излете који су  тражени и одлично посјећени. Обновили смо Кулу војводе Лазара Сочице у селу Горанско, направили Виа ферата стазу у кањону Пиве дужине 800 метара, организујемо манифестацију „Пивска прича“ током љета, када буде пет, шест концерата познатих регионалних музичких звијезда и која је изузетно посјећена. Сав тај развој наших туристичких производа, пратио је развој угоститељских објеката и они су дали свој допринос читавој причи. Надамо се да ће и хотел у Плужинама почети са радом, а мимо тог имамо најаву изградње још једног хотела поред ресторана Сочица. Надам се да ће оба хотела бити стављена у фукнцију и наша туристичка понуда би онда била заокружена“, сматра Делић.

Кула војводе Лазара Сочице - Горанско

Делић додаје да је развоју туризма у пограничном појасу изузетно значило заједничко учешће Плужина и Фоче у пројектима прекограничне сарадње: „Сада је у току реализација пројекта прекограничне сарадње а конкурисали смо и на нови позив. Сада се виде резултати неких ранијих пројеката који доприносе развоју туризма. Поред тога што видимо конкретну материјалну корист од унапређења простора и туристичке инфраструктуре, видимо и јако добру сарадњу у смислу повезивања људи, размјене искустава, развијања неких пријатељских веза.  Ја сам оптимиста и надам се да ће мост на Тари  најзад почети да се ради а са њим да ће кренути  реконструкција и једног и другог дијела пута од Плужина до Шћепан Поља  и даље до Фоче. Онда ћемо још лакше моћи да комуницирамо и да будемо ближе једни другима”, закључио је Делић, који је честитао свим грађанима Фоче божићне и новогодишње празнике.