Кад вријеме жури, а обичаји остају: Бадњи дан у савременом животу

Бадњи дан је у православној традицији дан поста, тишине и припреме за Божић. Некада се знао ред – рано устајање, бадњак и заједничка припрема печенице. Данас, у убрзаном темпу живота, многи Бадњи дан дочекују између посла и свакодневних обавеза. Колико се обичаји данас поштују и колико се прилагођавамо савременом начину живота.

Бадњи дан један је од најспецифичнијих дана у богослужбеној години и у обичајној пракси православних хришћана, који се труде да на тај дан проведу обичаје које су наслиједили од својих предака, од усјецања бадњака до припреме специфичних посних јела, каже професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“  Ненад Тупеша: „Све је то нешто што прати тзв. обичајни народни фолклор. Он није само специфичан за Бадњи дан, он има и за друге празнике, посебно за Спасовдан, за Васкрс и тако даље. Дакле, за велике празнике, свако мјесто има некакав специфичан народни фолклор и обичај који је свакако уцрковљен и који је добио једну, можемо рећи, општецрквену димензију, неријетко заоденут и у рухо богослужења. Данас се испред храмова читају молитве за освећење бадњака, износе се и налажу бадњаци. Просто тај наш народни српски обичај јесте уцрковљен, заоденуо се у једну богослужбену форму како би му се дао смисао, јер све оно што није црквом потврђено и црквом освећено остаје прост обичај који може да поприми неке друге утицаје и другачије схватања која су неријетко сујевјерна или паганска”, каже Тупеша.

Један од најпрепознатљивијих божићних обичаја је припрема печенице. Некада се готово подразумијевало да се печеница пече на ражњу, у дворишту, уз окупљање породице, разговор и ишчекивање Божића. Тај обичај имао је и друштвену димензију – комшије су помагале једни другима, а печење је трајало сатима.

Фочаци се и данас труде да се традиционално припремају за најрадоснији хришћански празник. "Трудимо се да припремимо све код наше куће као што се и раније припремало. Печеницу печемо  у нашем дворишту, а сами припремамо и остала јела за Бадњи дан и Божић", рекла је једна Фочанка.

Са друге стране, за неке породице, ражањ данас постаје симбол носталгије и сјећања на дјетињство, док се нови нараштаји прилагођавају савременом начину живота. Због недостатка времена, простора или услова, данас има и оних породица које користе услужно печење у печењарама.

Мирослав Ивановић, власник Угоститељске радње „Мира“ у Драгочави која се бави услужним печењем заоблица каже да већина људи печеницу припрема код своје куће, а да услужно печење користе само они који немају простор за традиционалну припрему: „Има људи који пеку печеницу код нас, то су углавном наше сталне муштерије или они људи који су имали смртни случај у породици па не могу да пеку печеницу код куће. Али већина људи труди се да печеницу пече на традиционалан начин у кругу своје породице“, каже Ивановић.

Савремени темпо живота мијења начин на који обиљежавамо Бадњи дан, али не мора мијењати његову суштину. Обичаји се прилагођавају, скраћују и поједностављују, али остаје оно најважније: окупљање породице, молитва и припрема за Божић. Професор Тупеша истиче да је смисао празника у молитви, праштању и  окупљању, те да сви након обиљежавања празника у кућном амбијенту, радост Бадњег дана и Божића треба да подијеле и са другим вјерницима на богослужењима у храмовима: „Постоје неке животне околности у нашем времену и нашем животном амбијенту које онемогућавају да испратимо сву динамику, обичајну, која је важи за Бадњи дан. То се превасходно односи на запослене и њихове радне обавезе,  То је радни дан за многе људе, као што ви радите у сервисима јавног информисања, или је радни дан у болницама, затворима, продавницама.   Дакле, они заиста не могу у пуноћи да проведу тај дан, али оно што се може, колико то дозвољава вријеме,  јесте да ако не могу ујутру да дођу на литургију, Царске часове и литургију Светог Василија Великог која се служи на Бадњи дан и да се причесте, постоји вечерње богослужење. Поред вечерње службе врши се  налагање бадњака и то у храмовима  треба да се  пропрати богослужбено. Треба да узмемо освећену гранчицу бадњака која ће бити знак наше везе са Црквом, са заједницом, јер сваки појединац мора да буде у заједници са другим људима. Смисао празника је у окупљању, заједничком слављу,  а не само у индивидуалном, па чак и онда када све обичаје у својим домовима пропратимо, почевши од бадњака преко трпезе, треба да то  крунишемо заједничким богослужењем и заједничким молитвеним дахом у храму.  Служи се Света литургија и на Божић, тако да Црква заиста има у свом богослужбеном искуству, жаргонски речено, богат молитвени репертоар, и нико неће остати ускраћен за радост Божића“, каже Тупеша.

Додаје да треба имати на уму да је Бадњи дан дан строгог поста, на води јер је то ишчекивање сусрета са Богомладенцом Христом: „Ваљало би да се пости цијели пост, али ко не пости требало би да Бадњи дан проведе у посту и молитви.  Знамо да је у народу обичај да се пече божићина печеница и то јесте својеврсно искушење за све нас,  али је то један народни обичај који ми Срби треба да његујемо и чувамо,  и наравно да га увијек доводимо у везу са Црквом. Црква је, заправо, као квочка кад крилима скупља пилиће,  и она пригрљава те обичаје и даје им једну православну и богослужбену динамику, како се они не би разродили и остали пуки обичај сами за себе без везе са Црквом. Онда  заиста немамо користи ни од обичаја ни било чега што је везано за Божић”, закључује Тупеша.

Бадњи дан нас учи да застанемо, макар на тренутак, у свијету који стално жури. Било да је печеница печена на ражњу у дворишту или купљена готова  суштина празника остаје иста – да се окупимо, опростимо и у миру дочекамо Божић.