Православни Божић у свијету

Иако је суштина Божића, прослава рођења Исуса Христа, иста за све православне хришћане, обичаји се значајно разликују под утицајем локалне традиције и историје. Главне разлике могу се подијелити у три категорије: календар, симболи или предмети и храна.

Разлика у календару – који је то датум прославе код православаца? 

​Најуочљивија разлика је у томе када се Божић слави;

​7. јануар: Српска, Руска, Грузијска, Јерусалимска патријаршија и Света Гора прате јулијански календар (стари календар).

​25. децембар: Грчка, Румунска и Бугарска православна црква користе новојулијански календар (који се тренутно поклапа са грегоријанским), па Божић славе истовремено са западним хришћанима.

​Специфични народни обичаји

​Српски Божић је дубоко повезан са дрветом и огњиштем.

​Бадњак: Централни симбол је храстова грана (бадњак) која се на Бадњи дан сијече, уноси у кућу и пали. То симболизује ватру којом су пастири гријали пећину у којој се Христос родио.

​Положајник или полазник: Први гост који уђе у кућу на Божић назива се положајник; он распирује ватру бадњаком и жели породици срећу и напредак.

​Чесница: Божићна погача у коју се стављају новчић и весељак. Ко их пронађе, вјерује се да ће бити срећан и богат цијеле године.

​У Русији је Божић више окренут црквеној литургији и породици, а мање народним обичајима са дрветом.

​Кутја (Сочиво): Главно јело на Бадње вече је каша од пшенице, меда и мака. Сваки састојак има симболику (пшеница – васкрсење, мед – сласт живота).

​Строги пост: Руси често не једу ништа на Бадњи дан док се на небу не појави прва звијезда (симбол Витлејемске звијезде).

​Деда Мраз: За разлику од Србије гдје је Божић примарно породични празник, у Русији су поклони и "Деда Мраз" (Дед Мороз) чвршће везани за Нову годину него за сам Божић.

​Грци имају поморске обичаје који су уникатни.

​Божићни бродићи: Умјесто јелке, Грци су традиционално украшавали дрвене макете бродова у част Светог Николе и сигурне пловидбе. Данас ките и јелке, али бродићи су и даље симбол.

​Христопсомо (Христов хљеб): Слично чесници, али се украшава крстом и симболима који представљају занимање породице (нпр. грозд за виноградаре).

​Каликанцари: Према народном вјеровању, зли вилењаци излазе из земље током 12 дана Божића да праве неред, па се пале ватре или прска света водица да би се отјерали.

​Грузијска специфичност је Алило поворка.

​ На дан Божића хиљаде људи учествује у масовним поворкама кроз градове. Носе иконе, пјевају божићне пјесме и скупЉају дарове и храну за сиромашне и сиротишта.

​Чичилаки: Грузијска верзија божићног дрвета направЉена од сушених грана лијеске које се стружу тако да изгледају као бијела брада Светог Василија.

Српски Божићни обичаји су богати и обухватају припреме на Бадњи дан, попут одласка по бадњак, печења печенице, прасета или јагњета, уношења сламе и паљења свијећа у кући, док се на сам Божић дочекује положајник. То је прва особа која уђе у кућу и поздравља се ријечима "Христос се роди!", те одговара „Ваистину се роди!“ или „Заиста се роди!“

Обичаји пред Божић

Бадњи дан, дан пред Божић, обично се одлази у шуму по бадњак. Потом се доноси кући и сијече на три дијела, а остатак прислања уз кућу. Ти обичаји се разликују од краја до краја.

У неким крајевима, групе маскираних младића (коледари) иду од куће до куће, пјевају и изводе ритуале за срећу и благостање. 

Обичаји на Божић

Полажајник (Полазник) је прва особа која ујутро уђе у кућу, доноси срећу и просперитет.

У кућу се уноси слама, симболизујући пећину рођења Христа, а у њој се крију новчићи, ораси и слаткиши за дјецу.

Пале се три свијеће (за здравље, род, Свето Тројство), постављене у пшеницу. И то зависи од краја и обичаја па се негдје пали и једна свијећа.

За ручак се припремају специјална јела, укључујући печеницу, незаобилазна је чесница, хљеб у који се ставља комад дрвета који симболизује весељак и вјерује се да ће онај који га пронађе бити цијелу годину весео. Такође, ставља се и новчић који симболизује богату годину ономе ко га пронађе.

Русија

Руски Божић се прославља такође 7. јануара. Обиљежава се кроз православне ритуале, посебно на Бадње вече са дванаест посних јела која представљају апостоле, и свечаним богослужењима, док су многе старије „совјетске“ празничне традиције попут украшавања јелке и даривања, прешле на Нову годину.

Бадње вече почиње 6. јануара са строгим постом до прве звијезде, када се једе тих дванаест јела, укључујући кутју.

Поноћна литургија у цркви кључни је дио прославе и већина Руса сматра да је обавезно присуствовати.

Дед Мороз (Деда Мраз) - Иако је његов коријен пагански, „Дед Мороз“  постао је централна фигура за дјецу која доноси поклоне, а његова улога се везује за Нову годину, али и за Божић како би обрадовао дјецу.

У суштини, руски Божић је мјешавина дубоких православних традиција и „позајмљених“ елемената из совјетске Новогодишње прославе, стварајући јединствен, породични празник. 

Грчка

Грчки Божић је важан празник са обичајима попут пјевања коледа, украшавања кућа, припреме традиционалних посластица попут "меломакарона" и слаткиша и посебног обичаја са наром гдје се он симболично баца у кући за срећу, а све то прате свечане литургије. 

Већина грчких православних вјерника слави Божић 25. децембра, према Новојулијанском календару.

Дјеца, а понекад и одрасли иду од куће до куће пјевајући божићне пјесме, а за узврат добијају новчиће или слаткише, што је веома стари и очуван обичај који се зове коледарење.

Божић је важан празник за Грчку православну цркву, са свечаним службама у црквама током божићних дана.

Столови су богати, а слаткиши попут меломакарона у маслиновом уљу и курабиједеса (кромпир-колачића) симболизују срећу и благостање.

Најважнији новогодишњи обичај је да домаћин вече прије Нове године благослови нар, а у поноћ га баца и разбија на улазу у кућу, вјерујући да ће то донијети срећу и благостање у наредној години.

Божић и Нова година су испреплетени код Грка, а нар симболизује плодност, изобиље и срећу. 

Ови обичаји, посебно коледарење и новогодишњи нар, чине грчку прославу Божића јединственом и пуном традиције. 

Јерусалим

Прослава Божића у Јерусалиму је јединствена мјешавина православних, католичких и протестантских традиција, са главним центром у Храму Христовог Рођења у Витлејему и Цркви Светог гроба, гдје се одржавају службе, процесије вјерника и приносе поклони из цијелог свијета, обиљежавајући Исусово рођење у атмосфери дубоке духовности и међурелигијског присуства, нарочито у православном божићном периоду у јануару. 

Различите хришћанске заједнице славе Божић у различитим датумима (католици и протестанти - 25. децембар; православци - 7. јануар), што значи да се богослужења и прославе одвијају у више наврата.

Најважније мјесто је Витлејем гдје се вјерује да је Исус рођен, са традиционалним поклоњењем мјесту рођења.

Католички и протестантски митрополит служе поноћне мисе и службе, док православни хришћани (Грци, Руси, Срби, Јермени) славе Божић са својим литургијама.

Улице Витлејема испуњене су процесијама, а хиљаде вјерника из цијелог свијета долази да се поклони, носећи дарове и учествујући у свечаностима.

Осим вјерских обреда, присутна је и свечана атмосфера, украси, музика, али са фокусом на духовни значај, а не на комерцијалне аспекте.

Православни хришћани, укључујући српску заједницу, славе 7. јануар са посебним службама у својим црквама, као што је Црква Светог Николе у Старом граду. 

Јерусалим је јединствена локација гдје се све ове традиције сусрећу, чинећи прославу Божића изузетно богатом и разноликом.