Хљеб као дар Божији: Божићне радости у знаку вјере, традиције и заједништва

Колико је хљеб, као извор живота, дубоко укоријењен у човјековој цивилизацији и вјери, свједочи и чињеница да га је сам Господ у Молитви Господњој назвао насушном потребом. Управо та симболика хљеба, као дара Божијег и знака заједништва, била је у средишту данашње манифестације „Божићне радости – православни обичаји и традиција“. Како је истакао протојереј-ставрофор Ненад Тупеша, ова манифестација подсјећа на духовно и културно богатство божићне трпезе коју домаћице са љубављу и молитвом припремају за најрадоснији хришћански празник – Рођење Христово.

Чесница, земаљски хљеб који приносимо као свој дар Господу, поводом празника или важних догађаја, обичај је дубоко укоријењен у животу Цркве. Хљеб квасани је једини потпуни хљеб и он симболизује пуноћу живота који нам Бог дарује поручио је Тупеша. „Наша чесница је заправо утемељена управо на небеском хљебу Христу Богу нашем, који је тијело примио од Пресвете Богородице родивши се у граду хљебова, у Витлејему.  Није случајно што је управо Витлејем, заправо град хљебова, место хљебова гдје се родио небески хљеб.  А родио се само из једног разлога, да би Он постао заправо наш живот, да би ми једући тај хљеб живјели у Њему. И зато хљеб који је сабран из мноштва зрна заправо пројављује саборност цркве,  саборност једног народа, саборност која нас окупља за велике празнике какав је празник Рождества или данашњи празник Обрезања Господњег и  Светог Василија Великог или, ународу како ми то називамо,  Мали Божић. И за Мали Божић такође приносимо чесницу која није ништа друго него, као потпун квасани хљеб,  израз наше саборности“, навео је Тупеша.

Вриједне руке чајничких и фочанских домаћица припремиле су бројне слане и слатке ђаконије, које су незаобилазни дио сваке православне трпезе у данима када се у домовима прославља Рођење Христово. Мириси празничних јела и топлина заједништва испунили су простор, подсјећајући на дух породице, љубави и вјере.

„Драго нам је да смо дошли у Фочу и да смо имали прилику да припремимо наша традиционална јела. Сестре су биле вриједне припремиле су цицвару, чесницу, питу сирницу, баклаву и друге колаче“, рекла је Мирјана Стојановић из Кола српских сестара „Цар Константин и царица Јелена“ из Чајнича.

Припрема хране за Божић није само кулинарска вјештина, већ чин пажње и даривања. „Смисао празника није у храни, али се свака домаћица труди да најбоља јела припреми како би гости били дочекани са радошћу. Кроз кување и трпезу чувамо српску традицију, обичаје и дух заједништва – рекла је Добринка Јеличић из Удружења жена “Фоча”.

Окупљање у Центру за културу није било само формално подсјећање на обичаје, већ истинско заједничко обиљежавање Малог Божића, Обрезања Господњег и празника Светог Василија Великог. Како је истакла вршилац дужности директора ове установе Радмила Првуловић, овакви догађаји подстичу духовну блискост и преносе вриједности на млађе нараштаје. „Ово заједништво и сви ови окупљени људи заиста истински дијеле духовну радост ових благих дана. Видјели смо богатство хране, богатство обичаја, традиције и свега онога што се може наћи на том нашем светосавском путу којим ми корачамо.  Као установа културе имамо обавезу, али и част да чувамо тај пламен традиције”, истиче Првуловићева.

Манифестација „Божићне радости – православни обичаји и традиција“ одржана је у оквиру програма „Зима у Фочи“, још једном потврђујући да се вјера, традиција и заједништво најљепше живе управо у празничним данима.