Нацрт студије о "ХЕ Бук Бијела": Без великог утицаја на животну средину

У Фочи је данас одржана јавна расправа о нацрту студије утицаја градње ХЕ „Бук Бијела“ на животну средину, која је окупила велики број грађана, еколошких активиста, представника локалне управе и јавних предузећа и установа.

Како је речено, ово је поновљени поступак, након што је претходна еколошка дозвола за прву од планиране три електране Хидроенергетског система „Горња Дрина“ истекла у децембру 2024. године.

Градњом ХЕ „Бук Бијела“, на почетном току Дрине би се формирало акумулационо језеро дужине 11,5 километара, а приобално подручје које би било потопљено углавном је под шумама.

Од грађевинских објеката, под водом би се нашла три рафтинг кампа, која би се претходно морала измјестити.

Климатски утицаји нису велики, каже студија. Претварање ријеке у језеро највише би утицало на живот риба, па би дошло до смањења броја пастрмских врста, а до пораста броја шаранских врста. У ту сврху предвиђена је изградња мрестилишта за пастрмку и младицу на ушћу Бјелаве у Дрину.

Драгана Дракул из фочанског еколошког удружења „Бјелава“ изразила је забринутост што у овом документу није посвећено довољно пажње утицају све три планиране хидроелектране у систему „Горња Дрина“ на здравље становништва, имајући у виду, како је напоменула, да је у Фочи влажност ваздуха свакако велика и да су честа обољења дисајних путева управо због влаге.

„То је посебно изражено у зимским мјесецима, када сунце и не грије, новембар, децембар, јануар и у тим мјесецима је проценат влаге од 80  до 95 посто што се може поредити са амазаонским шумама. Сви ми који имамо у породици обољеле од астме знамо како је то тешко превазићи, колико се морају повећати дозе лијекова“, каже Дракулова.

Она наводи да је на јавној расправи тек стидљиво поменут утицај  влаге на здравље људи.

„Некако је ноншалантно речено да ће влаге бити мање, што мени не дјелује да је могуће, јер колико год била мала акумулација, нека испаравања ће постојати. Друга ствар је што се помиње само ХЕ „Бук Бијела“, а  низводно од те локације биће још двије хидроелектране и немогуће је да оне неће донијети увећан ризик од повећања влаге“, додала је Дракулова.

На кумулативни утицај будуће три велике електране на подручју општине Фоча упозорила је и Јелена Иванић из Центра за животну средину. Она је навела да је поред три електране на Дрини, планирана и електрана Комарница у Црној Гори, те више малих електрана на притокама Дрине на подручју општине Фоча, од којих се већ три граде на ријеци Бистрици.

 „То су озбиљни кумулативни утицаји и уколико дође до изградње тих објеката ријека Дрина биће дефенитивно језеро, то више неће бити ријека. Здравље људи је веома битно питање, јер уколико се све ово реализује сматрамо да ће се клима изузетно промијенити, тако да бих позвала још једном израђиваче студије да се озбиљно посвете овом пројекту и да узму у обзир све аспекте, а посебно здравље људи“, рекла је Иванићева.

Из стручног тима који је радио нацрт студије утицаја на животну средину одговарају да страх често произилази из непознавања чињеница, те да је улога студије да пружи реалан поглед утицаја ХЕ „Бук Бијела“ на животну средину.

Члан стручног тима, професор ПМФ-а из Подгорице Данило Мрдак каже да, имајући у виду величину и намјену објекта, утицај није толико велики колико су очекивали у старту.

„Највише ће бити погођене рибе и водени бескичмењаци, али постоје објекти који треба да се изграде у циљу умањења тих негативних утицаја. Наравно, не постоји  ниједна мјера која може у потпуности да поништи негативни утицај, али може да умањи, а сa друге стране добијате економију и радна мјеста и на носиоцима одлука је да одлуче да ли је оно што се губи вредније од онога што се добија“, рекао је Мрдак.

На питање еколога о кумулативном утицају три електране у систему „Горња Дрина“, Мрдак одговара да се систем неће направити у исто вријеме, већ у најбољем случају у периоду од 25 до 30 година.

„Тако су и урађене кумулативне анализе. Наравно, најмање је утицаја „Бук Бијеле“, па се повећава утицај ако имате прву сљедећу низводно, па трећу, а онда ако имате и у Црној Гори „Крушево“ онда се већ усложњавају утицаји. Али ово јe расправа и прича о овом пројекту, а  ти пројекти када дођу на дневни ред размишљаће се о томе“, додао је Мрдак.

Српска и Србија почелe су припремнe радове на градњи ХЕ „Бук Бијеле“ 2021. године.

„Урађено је градилишно насеље, привредни објекти, приступни путеви, спајање са водоводом Фоча, пројектна докумeнтација за ревитализацију, односно изградњу новог мрестилишта, што ће вјероватно бити условљено еколошком дозволом“, рекао је члан Управног одбора ХЕС „Горња Дрина“ Горан Нинковић.

Он је додао  да ће "Бук Бијела" имати снагу 118 мегавата, а да ће се низводно градити још двије електране „Фоча“ и „Паунци“.

Директор за инвестиције Електропривреде Србије Душан Ракић истиче да потрошња струје расте и да је Србија посвећена изградњи нових енергетских капацитета, те да је пројекат „Бук Бијела“ потпуно спреман.

„Врло је импресивно што смо видјели, мислим да у региону не постоји овакав пројекат. Нико не може сам да реализује велике пројекте и овакви пројекти најбоље повезују регионе. Задовољство је радити са колегама из Републике Српске и очекујемо добре информације врло брзо“, рекао је Ракић.

Помоћник министра за енергетику Републике Српске Милан Баштинац каже да је ово корак даље ка добијању коначне еколошке дозволе за ХЕ „Бук Бијела“.

„Након тога, пројекат може да иде даље у смислу грађевинских радова, расписивања да ли позива или на неки други начин одабира партнера за градњу. "Бук Бијела" ће постати пројекат који је на видику да се веома брзо реализује“, рекао је Баштинац.

Он је подсјетио да постоји спор пред Уставним судом БиХ.

„Ми смо адекватно одговорили на спор и увјерени смо да смо у праву, Република Српска има све ингеренције за реализацију овог пројекта, а да је било другачије Уставни суд би реаговао другачије. Ми смо увјерени да смо у новонасталим политичким и геополитичким околностима веома близу реализације овог пројекта. Уз помоћ и подршку партнера који ће да гради ХЕ „Бук Бијела“ брзо ће се ријешити и ти проблеми који су само продуковани и плод су политичких покушаја да се спријечи реализација овако значајног пројекта за Фочу, Републику Српску и БиХ“, рекао је Баштинац.

Начелник општине Фоча Милан Вукадинвоић истиче да је ХЕ „Бук Бијела“ стратешки пројекат за ову општину, те да је студија показала да је минималан негативни утицај на животну средину.

„Око 1.000 радника било би запослено на пројекту градње, више од милион и по марака би се сваке године сливало у буџет општине Фоча,  око стотинак нових радних мјеста на електрани, изградња обалоутврда Дрине и Ћехотине, двосмјерно напајање струјом, све су то позитивни ефекти за Фочу“, рекао је Вукадиновић.

Камен темељац за изградњу ХЕ „Бук Бијела“ положен је 17. маја 2021. године. Градњу заједно финансирају електропривреде Српске и Србије, а пројекат је вриједан 250 милиона евра.