Говор дјетета не трпи одлагање – тишина није фаза, већ сигнал

Развој говора код дјеце све је актуелнија тема, јер стручњаци уочавају чешће кашњење у проговарању, тешкоће у изговору гласова, као и проблеме у читању, писању и комуникацији. Убрзан темпо живота, мањак директне интеракције и прекомјерна изложеност екранима додатно утичу на говорно-језички развој, док се истовремено истиче значај ране процјене, благовремене интервенције и квалитетне стимулације у породичном окружењу и вртићу. Иако боравак у колективу може позитивно дјеловати на развој говора кроз игру, интеракцију и структуру дана, он није замјена за стручну подршку онда када постоје одступања, због чега је кључна сарадња родитеља, васпитача и логопеда.

Стручњаци у пракси све чешће примјећују различите облике говорно-језичких потешкоћа код дјеце предшколског и школског узраста. Родитељи се најчешће јављају због неправилног изговора гласова, кашњења у проговарању или тешкоћа у читању и писању. Према ријечима логопеда из Центра за ментално здравље у Фочи Слободане Павловић, спектар проблема са којима се дјеца јављају је веома широк. На третмане најчешће долазе дјеца са дислалијом, односно тешкоћама у изговору гласова, али има и дјеце са потешкоћама у читању и писању, као и дјеце са интелектуалним сметњама. Једна од најчешћих недоумица родитеља јесте како да разликују касно проговарање од говорног поремећаја. Многи се питају да ли треба чекати да дијете „само стигне своје вршњаке“ или је неопходно потражити стручну помоћ.

Слободана Павловић

Павловићева истиче да је правовремена реакција кључна и да за процјену никада није прерано. „За логопедски третман никад није рано. Ако се на вријеме јавимо логопеду, родитељи ће добити смјернице за правилну стимулацију говорно-језичког развоја. То не значи да је сваком дјетету неопходан логопедски третман, али ће родитељи добити смјернице како да стимулишу говор у кућним условима.  Када говоримо о разлици између касног проговарања и поремећаја, важно је посматрати цјелокупан развој дјетета. Ако дијете има контакт очима, одазива се на име и разумије једноставне налоге, а касни са говором – најчешће је ријеч о касном проговарању. Међутим, ако изостаје разумијевање и социјална интеракција, потребна је детаљна процјена,“ каже Павловићева.

Савремени начин живота донио је бројне промјене у одрастању дјеце. Убрзан темпо живота, мањак времена за директну комуникацију и све већа изложеност екранима утичу на то да дјеца имају мање прилика за спонтан разговор и игру. Логопеди упозоравају да управо недостатак двосмјерне комуникације и контакта „очи у очи“ може успорити говорно-језички развој. „Све чешће уочавамо тенденцију касног проговарања у односу на раније генерације. Мислим да је савремени начин живот један од разлога запшто се то дешава. Родитељи и окружење дјетета често немају времена да посвете дјеци пажњу, да се играју са њима. Недостатак те директне комуникације, контакта очи у очи и двосмјерне интеракције доводи до недовољне језичке стимулације. Прекомјерна изложеност екранима може утицати на мозак дјетета. Што је дужа изложеност екрану, то су последице на мозак дубље. Превелика изложеност екранима утиче на пажњу, памћење, сан, па и на социјалну интеракцију. Дјеца постају нервозна, не знају да се друже, не знају да се играју са својим вршњацима, једноставно су навикла на екран, са којим не постоји двосмјерна комуникација,“ истиче Павловићева.

Кабинет логопеда - Центар за ментално здравље Фоча

Родитељи често питају шта значи ако дијете добро разумије говор, али мало или уопште не проговара. Логопеди упозоравају да изостанак експресивног говора представља важан сигнал за детаљну процјену развоја. То не мора значити озбиљан проблем, али правовремена интервенција и стимулација могу значајно ублажити кашњење и омогућити дјетету да развије своје комуникацијске способности. „То не мора значити да је проблем озбиљан. Данас имамо много дјеце која више разумију него што могу да се изразе, али уз правовремену интервенцију то кашњење се може ублажити. Зато је важно да се родитељи, уколико примјете такве знакове, обрате стручном лицу за процјену,“ закључује Павловићева.

Логопедске радионице - ЈУ Дјечији вртић "Чика Јова Змај" Фоча

Када је ријеч о улози предшколских установа, поставља се питање да ли рани полазак у вртић може убрзати развој говора. У колективу дијете свакодневно комуницира, слуша правилан говорни модел и има потребу да вербално изрази своје мисли, жеље и осјећања.  Логопед у Дјечијем вртићу „Чика Јова Змај“ у Фочи Сања Пантовић каже да рани полазак у вртић позитивно утиче на развој говора, али сам по себи није гаранција.  Најважнија је игра, јер се говор кроз игру најприродније развија. „Свакодневне групне активности, заједничко читање прича и сликовница, пјесмице и говорне игре додатно подстичу развој рјечника, слушне пажње и способности препричавања. Говор се развија кроз интеракцију. Дијете у вртићу има прилику да преговара, објашњава, поставља питања и препричава.   Структура дана у вртићу дјетету доноси сигурност и помаже му да разумије појмове времена, редослиједа и узрочно-посљедичних односа, “ каже Пантовићева.

Сања Пантовић

 Ипак, боравак у колективу није увијек довољан. Уколико постоји сумња на кашњење или говорно-језички поремећај, неопходна је стручна процјена и, по потреби, укључивање у логопедски третман. Пантовићева наглашава да је сарадња родитеља и логопеда од пресудног значаја, јер се најбољи резултати постижу када се стручни рад настави и у породичном окружењу. „Вртић може имати позитиван утицај ако дијете нема значајна одступања у развоју говора, језика и комуникације. У случајевима када се ради о кашњењу или говорно-језичким поремећајима, приоритет је да се дијете укључи у логопедске третмане. Најприје се ради процјена, а затим се дијете укључује у терапију. Нагласила бих и важност сарадње родитеља и логопеда. Логопед пружа подршку дјетету, али и родитељу. Родитељима се дају смјернице и инструкције на који начин могу стимулисати развој говора у породичном окружењу,” додјае Пантовићева.

Рани полазак у вртић понекад се повезује са развијенијим говором и социјалним вјештинама код дјеце, али Пантовићева казује да то није правило. Квалитет говорно-језичке стимулације у породичном окружењу често има пресудан утицај.  „Често се може примијетити да дјеца која су раније кренула у колектив имају развијеније социјално-комуникацијске вјештине и богатији рјечник, али то није правило. Важан је квалитет говорно-језичке стимулације у породичном окружењу. Дјеца која су имала квалитетну говорно-језичку стимулацију код куће могу имати једнак, па чак и бољи развој говора у односу на дјецу која су се раније укључила у колектив”, закључује Пантовићева.

Логопедске радионице - ЈУ Дјечији вртић "Чика Јова Змај" Фоча

Порука стручњака је јасна – родитељи треба да вјерују својој интуицији и да не одлажу обраћање стручном лицу уколико примијете да се говор дјетета не развија очекиваним темпом. Разговор, заједничка игра, читање, пјевање и свакодневна комуникација представљају најбољу основу за здрав говорно-језички развој, а рана процјена и интервенција могу значајно ублажити или у потпуности превазићи бројне потешкоће.