Висок притисак и дијабетес најчешћи непријатељи бубрега

Фото: Илустрација

Бубрежне болести, повезане са кардиоваскуларним и ендокринолошким проблемима, међу водећим су хроничим обољењима у свијету. Према процјенама, сваки десети становник планете живи са овом тегобом. У порасту је број новообољелих и у Републици Српској. Стручњаци упозоравају – превенција, редовни прегледи и лабораторијске анализе крви и урина кључни су за рано откривање обољења бубрега која се, углавном због недостатка јасних симтома, уочавају у поодмаклом стадијуму.

Фактори ризика за болести бубрега укључују дијабетес, висок крвни притисак, генетску предиспозицију, старију животну доб, нездраву исхрану, истичу љекари.

Бубреге, између осталог, може оштетити и дуготрајна употреба одређених медикамената, нарочито нестероидних противупалних лијекова, попут бруфена, раптена, диклофена, каже за Радио Фочу интерниста-нефролог Маријана Ковачевић, професорица Медицинског факултета у Фочи.

„Превентивне мјере подразумијевају редовне контроле, али и унос довољне количине течности, несолити храну претјерано, вриједности крвног притиска и шећера у крви одржавати у нормалним границама, избјегавати све што је потенцијално токсично и штетно за бубрег“, рекла је Ковачевићева, уз апел да се избјегава конзумација такозваних енергетских напитака и непровјерених биљних препaрата, јер садрже супстанце које могу да погоршају рад бубрега.

Бројна су здравствена стања, од акутних до хроничних, која све више смањују функцију бубрега. Нефролози се најчешће сусрећу са хроничном болешћу бубрега, класификованој у пет фаза бубрежне слабости, коју изазива повишен крвни притисак и дијабетес.

„Према подацима из 2024. године око 2.500 пацијената на нивоу цијеле Босне и Херцеговине имало је терминалну бубрежну слабост. Око 1.000 је било у Републици Српској, а највећи број пацијената се лијечио дијализом, односно хемодијализом. Било је више од 400 трансплантираних пацијената, док се најмањи број лијечио перитоналном дијализом. Подаци за прошлу годину још се обрађују“, рекла је Ковачевићева.

Говорећи о значају превенције поводом Свјетског дана бубрега, Ковачевићева је подсјетила да су бубрези орган са више важних функција - филтрирају крв, уклањају отпад и вишак течности, регулишу крвни притисак, активирају витамин Д, производе хормоне који одржавају здравље организма.

„Циљ је оснивање нефролошких савјетовалишта за пацијенте са дијабетесом и повишеним крвним притиском, јер не треба пацијент да има оштећење бубрега, већ да дође прије него се појаве знаци оштећења како би се превенирала болест. С друге стране, битно је успорити болест, одложити дијализу или трансплатацију, јер су то врло комплексне методе за пацијента и његову породицу, али и процедуре које коштају и друштво. Тако да је много битно радити на превенцији“, истакла је Ковачевићева.

На иницијативу Међународног удружења нефролога Свјетски дан бубрега посљедњих 20 година обиљежава се другог четвртка у марту. Струка на овај дан скреће пажњу на важност бубрега и значај раног откривања честих и опасних болести овог органа.