Фочански учитељ Марко С. Поповић- српски лучоноша у најтежим временима

Марко С. Поповић Родољуб, српски учитељ и свештеник с краја 19. и почетка 20. вијека, читав свој животни пут посветио је српској школи и Цркви, дајући примјер како се опстаје у најтежим временима, а његова поучна ријеч и данас је савремена и примјењива, речено је у Фочи на промоцији првог тома његових сабраних дјела. Дјела овог великог просвјетног и националног радника, три године је по разним архивима прикупљао протојереј Марко Гојачић уз помоћ мостарских ђака, а књига је изашла у издању "Видослова", издавачке дјелатности Захумско-херцеговачке и стонско-приморске епархије.

Први том састоји се од осам књига које је Марко С. Поповић објавио између 1892. године и 1925. године, а прве три су штампане док је као учитељ радио у Фочи.

Прва књига су „Српске севдалинке“ које је прота скупљао у Фочи, Стоцу и Пљевљима, одакле је родом. Објавио је 219 српских севдалинки у којима су најчешћи ликови лијепа Мара и Јован-бег или кујунџија Јово.

Друга књига су књижевни радови и путописне црте са пјесмама, које је он писао, а трећа књига је приповијетка „Све за народ“, коју је објавио 1894. године.

Од осталих књига заступљених у првом тому, приређивач протојереј Марко Гојачић посебно издаваја позоришни комад „Невесињска пушка или крв за слободу“, написан 1895. године, а због политичких прилика штампан много касније, 1925. године.

„Ово дјело говори о историјским догађајима који су изузетно важни за нашу историју, тако да би било лијепо и драгоцјено да се тај текст преточи у позоришни комад, да се одигра и да се оживи дух проте Марка Поповића“, истиче протојереј Марко Гојачић.

У првом тому заступљен је и позоришни комад "Народни пријатељи- истинита шала у три чина с пјевањем", као и поема "Сузе на гробу Ђорђа Николајевића, митрополита и великог српског добротвора".

На промоцији у „Музеју „Стара Херцеговина“, приређивач сабраних дјела рекао је да је прота Марко С. Поповић живио у складу са својом приповијетком „Све за народ“.

Гојачић је истакао да је у условима неписмености и тешког живота под аустријским јармом, Марко С. Поповић бесједама, проповијеткама, пјесмама, путописним цртама, позоришним комадима настојао да просвети и поучи читаоце, учврсти њихово родољубље, ојача слогу љубав и међусобно разумијевање народа различитих вјероисповијести.

„Важно је да млађе генерације читају његове текстове и апеловао бих и на свештенство да записују што више. Он треба да буде путоказ за нас свештенике који живимо сто година послије њега, оставио је значајну духовну нит на коју се можемо само надовезати и то су прави темељи које је поставио за Цркву“, поручио је Гојачић.

Прота Марко С. Поповић рођен је у Пљевљима 1869. године, а након основне школе у родном граду, гимназију је похађао у Сарајеву и Српску богословију у Рељеву. Учитељску службу започео је у Стоцу 1887, а од 1889. до 1894. учитељује у Српској вароши у Фочи, гдје се жени Софијом из угледне фочанске златарске породице Тошовић.

Учитељ и свештеник Марко С. Поповић, стоји трећи слијева 

У Цркви Светог Николе у Фочи рукоположен је за ђакона, а свештеничку службу почиње 1894. у Невесињу. Од 1897. до 1910. године парох је у Коњицу, а од 1910. до смрти 1936. у Мостару, гдје је и сахрањен.

Док је службовао у Фочи учествовао је у многим културним активностима, па је тако био перовођа, односно секретар Српског пјевачког друштва „Свети Сава“ и перовођа српске црквене општине.

Као истакнути борац за црквено-школску аутономију Срба у БиХ под Аустроугарском, на почетку Првог свјетског рата заједно са другим родољубима осуђен је у „Велеиздајничком процесу“ у Бањалуци, па је тамновао пуних 35 мјесеци.

Директор Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић истиче да је прота Марко Поповић оставио велики број значајних текстова о црквеним књигама и библиотеци у Фочи, која ће касније бити уништена.

„Такође, као путописац обилазио је средњовјековне остатке цркава, манастира и старих утврђења, тако да и за историографију има велики значај, јер су његови записи настајали прије сто година када су те грађевине биле у бољем стању. Скупљао је материјал и поклањао тадашњим установама, као што су Земаљски музеј и црквени музеји“, каже Михајловић.

Докторанд историје Петар Милошевић из Гацка наводи да је Марко С. Поповић једна од неправедно заборављених, а изузетно значајних личности из времена борбе за ослобођење и уједињење српског народа, који се писањем бавио пуних 50 година.

„Био је један од најобразованијих људи свог времена и свакако да ће ова сабрана дјела допринијети да се сагледа његово стваралаштво. Писао је путописе, цртице, приповијетке, записивао догађаје које је слушао од претходних људи и значајан је историју цјелокупне Херцеговине као сакупљач, односно Вуков настављач“, рекао је Милошевић.

Како је најављено, други том обухватиће више од 350 Поповићевих радова објављених у часописима Голуб, Луча, Дабробосански источник, Банаћанин, Бачванин и многим другим са којима је сарађивао, потписујући се као Родољуб.